У Европи се појавио нови антиркизни фонд

У Европи се појавио нови антиркизни фонд. Европски фонд финансијске стабилности, зазваљујући којем су Ирска, Португалија и Грчка избегле банкротство, заменио је Европски стабилизациони механизам. У пословним струкутрама га називају још и „базука“ због великог обима новчаних средстава које он треба да сакупи – то је ни више ни мање 500 милијарди евра.

Званична церемонија отварања Европског стаблизационог механизма, који су европски лидери решили да формирају још пре две године, је одржана у понедељак увече. И одмах је у Луксембругу бити одржано прво заседање руководства антикризног фонда. Част да стану на чело савета директора стабилизационог механизма припала је министрима финансија свих 17 земаља чланица зоне евра. Аналитичари сматрају да је овај догађај битан корак на путу решавања дужничких проблема у Европи. Ипак универзални лек од кризе Европски стабилизациони механизам тешко да ће постати, сматра шеф катедре банкарског пословања Економског факултета Високе школе економије Василиј Солодков.

- Отвара се нови извор за решавање оних дужничких проблема који постоје. Али да ли ће их он решити или не, мислим да највероватније неће. Проблем смањења дугова своди се на смањење буџетских дефицита земаља дужника, а то са своје стране смањује економски раст и пореске приливе. Тачније добија се известан зачарани круг.

Обим антикризног фонда треба да износи 500 милијарди одлара, мада на данашњи дан фонд је сасвим празан. Тек наредног четвртка државе које су члнаице зоне евра уложиће у њега 32 милијарде евра. Али већи део неопходне суме европски чиновници рачунају да ће добити од инвеститора. Између осталог неки аналитичари сматрају да антиркизни фонд неће успети да сакупи на отвореном тржишту више од 400 милијарди евра. Бојазни многих експерата изазивају и нерешена неслагања низа европских земаља поводом делатности фонда. Тако Немачка, Финска и Холандија инсистирају на томе да новац фонда иде само за регулисање проблема који ће се појављивати убудуће, а подршка истих тих шпанских проблематичних банака треба да се финансира из другихизвора. Између осталог, по мишљењу главног економисте Уралсиб Капитала Алексеја Девјатова, на крају ће компромис бити пронађен.

- За сада нема јасног програма, то може да изврши негативан утицај, али ја мислим да ће се тај програм појавити на крају крајева. Европа је заиста поље на којем им амного фактора и понекад зато што их је много, појављују се различите нијансе. Али развој догађаја у току последњих неколико месеци показује да пред лицем заједничке озбиљне опасности ипак договори се постижу.

Већина аналитичара је уверена да ће значајан део средстава Европског стабилизационог механизма отићи на откуп државних дужничких обавеза проблематичних држава зоне евра. То ће омогућити да се смањи камата за хартије од вредности, олакша финансијско оптерећење на државну благајну ових земаља. Осим тога, новац фонда ће вероватно бити усмерен на спас шпанских банака и подршку Грчкој.