Ko je zapravo Jelko Kacin!?

Diplomirao je 1981. na Fakultetu za odbranu na temu „Žene u oružanim snagama“. Pisao je članke za reviju „Odbrana“, a 1986. izdao knjigu „Moderni avioni i helikopteri“. Posle prvih demokratskih izbora u Sloveniji 1990. postao je zamenik ministra odbrane Janeza Janše, čiju je poziciju kasnije nasledio. Sledeće, 1991. godine, kao član Demokratskog saveza Slovenije postao je ministar za informisanje i formira Slovenačku novinsku agenciju.
Kao strateg Janšine firme, u vreme raspada Jugoslavije, vodio je najžešći medijski rat protiv Srbije i njenog rukovodstva. Svakodnevne konferencije za štampu, dostupnost, pa i nametanje stranim novinarima, učinilo je da Slovenija mnogo brže i bez veće štete dobije podršku i napusti Jugoslaviju. Upućeni kažu da je njegov doprinos značajniji od slovenačkih teritorijalaca.
„Blic Krig za deset dana“ je njegov naziv za nezabeleženu ratnu propagandu na ovim prostorima.Govoreći o svojim aktivnostima u secesiji Slovenije, Kacin je priznao da je iznosio laži o akcijama JNA da bi pridobio naklonost svetske javnosti. Do 1993. je bio na funkciji ministra za informisanje a marta sledeće godine je Janeza Janšu smenio sa mesta ministra odbrane i na tom mestu ostao da 1997.
Taj čovek je verovao da može punih 20 dana , dok traje „borba za nezavisnost dežele“, da drži ceo svet na oku i da ga kljuka informacijama, važnim, manje važnim i lažnim! Kacin je, po proceni 12.000 novinara okupljenih u Sloveniji i oceni dela slovenačke javnosti, za „slovenačku stvar“ uradio sam – više nego Milan Kučan, Janez Janša, Dimitrije Rupel, France Bučar, i Janez Drnovšek –zajedno! Držao je vest u šaci i puštao je kad treba i koliko treba!
Pamti se da je bio učesnik prve tuče u istoriji slovenačkog parlamenta – u oktobru 1998. Primerkom Ljubljanskog „Dela“ je udario kolegu poslanika Ivu Hvalicu, koji mu je dobacio da je čuvar ograda jer je svojevremeno, kako se pisalo, po „diskontnoj“ ceni, za svoju kuću kupio gvozdenu ogradu koja je opasivala kasarnu JNA.
 
Evo dela razgovora sa novinarem Večernjih novina iz 1991:
N: U poplavi raznih vesti, koje su bile prave a koje u službi politike, pitamo Kacina?
K: Polazim od istine da jedne istine nema(!!!!pr aut.) Svako , pa i novinar ima pravo na svoju istinu. To je, po meni, načelo demokratije. Istina može biti i različita i bolna. Problem je što je samostalna Slovenija bila napadnuta. A kad govorim o pisanju drugih novina, pre svega mislim na one u Srbiji umesto racionalnih rasprava, racionalnih odgovora, stvari se banalizuju na emotivni nivo. Tim pristupom se potpaljuje emocionalno razmišljanje, a emocije nikad nisu bile dobre u rešavanju krize.
N: Vaša, slovenačka štampa, koja je pod vašom šakom je rigoroznija od Janšine armade! JNA je bila agresor!? Da li vi stvarno tako mislite?
K: Ovde nije bio piknik! To što gro srpske javnosti misli da u „svojoj zemlji“ armija ne može biti agresor, to je pitanje teorije, prakse i definicije. Mogu da vam kažem da je „teoretski poginulo“ 60 ljudi, da je JNA teoretski imala 168 ranjenih, da je teoretski imala 2700 zarobljenih. I ako to neko može teoretski da prihvati za istinu, to je njegov problem. NE moj, Ne naš, slovenački!!! Ovde je bilo mrtvih i ranjenih istinito ne teoretski. Slovenija je bila napadnuta- to je moja istina, a ne sporim pravo na vašu. Ja poznajem samo dva slučaja kad se upotrebljava alarm: u slučaju elementarne nepogode i u slučaju rata. A ako su u Sloveniji zavijale sirene za napad, to je za mene rat, objašnjava Kacin, a to što su ti napadi bili lažni, što su služili za „obuku novinara“ i naivnog civilnog stanovništva, za mene je nevažno, kaže Kacin.
N: Spretnost Jelku Kacinu na rečima , i kad govori (ne)istinu, niko ne spori! Međutim na „jugu zemlje“ malo se zna da je ministar informisanja Slovenije, zapravo, strateg Janšine armade i da je stručnjak za vojsku, a da je „novinar“ po komandi!?
K: Svako ima svoju prošlost. Tako ste mogli da me pronađete i u TO Slovenija i u savetu lista „Obramba“. Da li sam strateg? Mislim da nisam, a da ovo što radim, radim dobro! Jer za mene je JNA agresor, okupator. Više nije „okupatorska“ jer pokušavamo da je izvučemo iz blata u koje je sama upala. Generali su uvukli oficire koji žive u Sloveniji u nemoguću situaciju, jer oni su državljani Slovenije i dobili su naredbe koje objektivno nisu mogli da izvrše.
N: (istovremeno ta hapšenja i ubijanja oficira svodi pod formulaciju „popreko gledanje komšija“ a to popreko gledanje, preko mušice kalašnjikova, molotovljevim koktelom, iznurivanjem vojnika glađu, držanjem u štalama, zaboravljajući da je to „popreko“ gledanje na istinu)
N: Da li postoji opasnost od militarizacije Slovenije? Ko će Slovencima oduzeti ove silne kalašnjikove, tromblone, mine…?
K: Neka Jugoslavija ne brine! Slovenija ima 2 miliona stanovnika i ne može da ugrozi ostatak Jugoslavije, koji, valjda, broji 22 miliona. Oružje mora da se vrati u soške, a Slovenija može preživeti samo ako se okrene privredi. Demokratija donosi privredni prodor, a privreda blagostanje. A samo u blagostanju imaš para za vojsku, objašnjava Kacin kako će se demilitarizovati Slovenija.
Sve vreme za kukom mu je pištolj a pored njega dva specijalca sa automatima.
Na pitanje- zašto u Sloveniji za vreme nemira nije bilo beogradske štampe, poslužio se neistinom, rekavši da je stizala, ali da niste umeli da pronađete kiosk gde je ima!!!
Kacin je bio organizator konferencije za štampu u Cankarjevom domu na kojoj je JNA bila optužena da baca kasetne bombe na civilne ciljeve u Sloveniji a što se, u stvari, nikada nije desilo, onda je emitovan dokumentarac austrijske televizije gde se vidi kako slovenački teritorijalci u junu 1991. god streljaju trojicu vojnika JNA, iako su vojnici prethodno položili oružje i istakli belu zastavu. Kacin nije našao za shodno da prokomentariše taj zločin.
Evo još nekih podataka: Devedesetih sam bio član vlade Slovenije, kaže Kacin. U njoj su sedeli Rupel i Janša. Oni su, kao i ja, evropski zvaničnici. Ako sam jedini odabran da se od mene napravi neprijatelj Srbije, onda je to za mene čast!
U vreme potrage za haškim optuženicima, rekao je: Kako je Srbija mogla da osvoji Dejvis kup, a ne može da nađe Mladića i Hadžića?
Sigurni smo da Srbiji nije potreban evropski izvestilac, a još manje Jelko Kacin!
Boško Glavčić