Nuklearno zadržavanje: svetu je potreban novi oslonac

Nuklearno zadržavanje ostaje kamen-temeljac strateške stabilnosti, ali njena konstrukcija, koja je nastala u godinama hladnog rata počinje da se osipa pod uticajem novih opasnosti. Potrazi za novim pravcima u svetu promena posvećena je međunarodna konferencija u Moskvi „Nuklearno naoružanje i međunarodna bezbednost u XII veku“.

„U politici se ne ocenjuju namere, već mogućnosti,“ – ovim citatom Bizmarka svoje izlaganje na konferenciji započeo je vice-premijer Dmitrij Rogozin. Navedeni citat se pre svega odnosi na napore SAD u vezi s razvojem sistema PRO i drugih koraka koji mogu da podriju uspostavljeni paritet u oblasti strateškog naoružanja. Ujedno, sama ptoreba da se po svaku cenu zadrži strateška stabilnost koja se zasniva na rusko-američkoj nuklearnoj ravnoteži danas se sve više dovodi u sumnju.

S prestankom hladnog rata opasnost od izbijanja velikog rata između Rusije i NATO je praktično svedena na nulu. Svi učesnici konferencije složili su se da Rusija i SAD danas ne posmatraju jedni druge kao protivnike. Ujedno, konzervativnost vojnih krugova i politička tradicija ne dozvoljavaju brzo i lako odricanje od koncepcija koje su dugo vremena vladale umovima.

Nuklearna opasnost se danas transformiše: sve aktuelniji postaje rizik od primene nuklearnog oružja u lokalnom konfliktu, pošto broj „graničnih nuklearnih zemalja“ još uvek raste, a samo nuklearno oružje se smatra jedinom garancijom u očuvanju nezavisnosti, posebno u slučaju konflikta s velesilom.

Osim toga, ne sme se gubiti iz vida ni rizik od nuklearnog terorizma – stvaranje prilično kompaktnog uređaja na bazi privatnih kapaciteta danas više nije fantastika, ujedno u svetu postoji prilično veliki broj izvora urana koji se može koristiti za oružje, stoga se ovaj rizik mora smatrati ozbiljnim.

Garancija očuvanja mira na planeti i odricanje od nuklearnog zadržavanja kao osnove ravnoteže snaga mogući su samo zajedničkim naporima – i ovde Rusija i SAD treba da daju primer svima ostalima. Ovo je, između ostalog, podvukao Ričard Bert, rukovodilac projekta Global Zero (Svet bez nuklearnog oružja), jedan od šefova američke delegacije na pregovorima za ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja (SON-1).

Po Bertovom mišljenju, dalje aktivnosti Rusije i SAD u pogledu smanjenja nukleranog oružja mogle bi za ovaj proces da angažuju i druge zemlje, uključujući i Kinu.

Ujedno, pitanje dalje rusko-američke saradnje u oblasti smanjenja SON usporava već navedeni problem PRO. S jedne strane, i to je istina, stvaranje sistema PRO, koji može da odbije ruski nuklearni udar danas nije moguće; a s druge, jačanje mogućnosti PRO i udarnog potencijala SAD, između ostalog i zahvaljujući nenuklearnim najpreciznijim sredstvima, u budućnosti može dovesti do situacije da neko previše avanturistički nastrojeno i nedovoljno odgovorno rukovodstvo, preceni svoje mogućnosti u još jednom u nizu sporova s Rusijom. Slični slučajevi su se u istoriji dešavali više puta i naivno je misliti da je savremeni svet korenito promenio ljudsku prirodu. Promenilo se samo jedno – cena moguće greške.

Ilija Kramnik,