U Rusiji pokrenuta polemika oko uvođenja jedinstvene školske uniforme

Nedavna sociološka istraživanja pokazala su da većina ruskih građana podržava uvođenje školske uniforme. Neko od onih koji su odgovorili „da“ želi da napravi iluziju socijalne jednakosti u uslovima kapitalizma, neko je nostalgičan prema dobrim sovjetskim vremenima kada su se farmerke prihvatale kao ideološka diverzija, a neko podseća na antiklerikalni karakter predloženih izmena.

Javna diskusija pokrenuta je posle skandala u jednoj školi na jugu Rusije. Tamo se među direktorom škole i roditeljima učenica muslimanki razbuktao konflikt zbog feredži. Na kraju su strane našle kompromis, ali je problem ostao. Komentarišući situaciju, predsednik Rusije Vladimir Putin je podvukao da je Rusija svetovna država i predložio je da se razmotri mogućnost uvođenja školske uniforme. Predsedničku inicijativu podržali su drugi političari, niz eksperata i kako se sada ispostavlja, rusko javno menjenje.

Između ostalog vlasti svetovne Rusije su dovedene u složen položaj. Bilo koji pokušaj da se takoreći sređu vidljive međuetničke i međukonfesionalne razlike prihvata se vrlo oštro i subjektivno. Sa tačke gledišta hrišćana i ateista, muslimanske marame u državnim školama su nedopustiv izazov, sa tačke gledišta muslimana sasvim prirodno ispoljavanje njihove rezligioznosti. Principijelna nemogućnost da se svi podvedu pod isti aršin akutna je za sve učesnike diskusije. A eksperti ukazuju na opasnost koju nosi nacionalna i religiozna segregacija u odevanju. Jedan od izlaza mogle bi da budu religiozne škole, izjavila je u intervjuu za Glas Rusije pedagog-psiholog Viktorija Ardzinba:

- Ako je porodica toliko religiozna i smatra da su religiozne dogme najvažnije u školovanju, ona može da odvede dete ne u svetovnu školu, već u školu pri džamiji, pri hrišćanskoj crkvi. To je rešivo pitanje. Svetovna državna škola treba da odgovara određenim kriterijumima. I jedan od važnih kriterijuma je školska uniforma. Uniforma učenika okreće ka učenju. Ona stvara radnu atmosferu. Na primer, u ofisima postoji dres-kod. I to ne odvlači od posla. To pomaže. Sa druge strane, problemi se pojavljuju pre svega u tinejdžerskom uzrastu. U to vreme teško je izgledati kao svi. Dete želi da se izdvoji, da ga primete. Školka uniforma to ne dopušta. Tada se puštaju u opticaj drugi instrumenti. Posebno se to tiče devojčica – frizura, šminka, nakit. Tinejdžerima se čini dauniforma smeta ispoljavanju individualnosti. Ali su s epojavljuje važno pitanje – socijalno raslojavanje u društvu. Kada dete vidi da se vršnjak oblači bolje, raspoloženje za učenje nestaje. A uniforma niveliše taj aspekat. Deca ne preživljavaju tako intenzivno razlike. Pojavljuje se dodatna motivacija: postati bolji, postići uspeh.

Aktuelne ruske škole su svojevrsni vašari taštine. Ovu činjenicu navode kao argument apologete unifikacije. Ali one zaboravaju da dodaju da se učenici odmeravaju uglavnom ne odećom, već priborom, o kojima u kontekstu razgovora o školskoj uniformi nema govora: mobilni telefoni, nakit, frizure, kancelarijski pribor, satovi. Sve ove stvari mogu vrlo upečatljivo da pokažu bogatstvo njihovih vlasnika, bez obzira u šta je on obučen. Šta god da govore oni koji osećaju nostalgiju za SSSR, slična sutaicija je postojala i u to vreme. Sovjetski učenici nisu bili jednaki – neko je živeo u državnom stanu, nego u baraci, neko u posebnom uređenom stanu, nekome su roditelji mogli da omoguće automobil, odmor u Bugarskoj, neko nije imao „ni za votku“.

U praksi plusevi školske uniforme po svemu sudeći premašuju minuse. Ali nemoguće je obući sve ruske učenike u istu odeću. Zato stručnjaci savetuju da se ograniče samo opšta pitanja na federalnom nivou, a da se konkretika prepusti regionima. I da se u procesu unifikacije školske odeće ispolji maksimalna fleksibilnost. To nije samo racionalno sa tačke gledišta zdravog razuma, već i simboliše istorijski kontinuitet. Narodi koji žive u Rusiji uvek su imali pravo na identitet prilikom očuvanja jedinstva u razmerama čitave zemlje. Ovu tradiciju ne treba prekinuti ni danas.