У Русији покренута полемика око увођења јединствене школске униформе

Недавна социолошка истраживања показала су да већина руских грађана подржава увођење школске униформе. Неко од оних који су одговорили „да“ жели да направи илузију социјалне једнакости у условима капитализма, неко је носталгичан према добрим совјетским временима када су се фармерке прихватале као идеолошка диверзија, а неко подсећа на антиклерикални карактер предложених измена.

Јавна дискусија покренута је после скандала у једној школи на југу Русије. Тамо се међу директором школе и родитељима ученица муслиманки разбуктао конфликт због фереџи. На крају су стране нашле компромис, али је проблем остао. Коментаришући ситуацију, председник Русије Владимир Путин је подвукао да је Русија световна држава и предложио је да се размотри могућност увођења школске униформе. Председничку иницијативу подржали су други политичари, низ експерата и како се сада испоставља, руско јавно мењење.

Између осталог власти световне Русије су доведене у сложен положај. Било који покушај да се такорећи сређу видљиве међуетничке и међуконфесионалне разлике прихвата се врло оштро и субјективно. Са тачке гледишта хришћана и атеиста, муслиманске мараме у државним школама су недопустив изазов, са тачке гледишта муслимана сасвим природно испољавање њихове резлигиозности. Принципијелна немогућност да се сви подведу под исти аршин акутна је за све учеснике дискусије. А експерти указују на опасност коју носи национална и религиозна сегрегација у одевању. Један од излаза могле би да буду религиозне школе, изјавила је у интервјуу за Глас Русије педагог-психолог Викторија Ардзинба:

- Ако је породица толико религиозна и сматра да су религиозне догме најважније у школовању, она може да одведе дете не у световну школу, већ у школу при џамији, при хришћанској цркви. То је решиво питање. Световна државна школа треба да одговара одређеним критеријумима. И један од важних критеријума је школска униформа. Униформа ученика окреће ка учењу. Она ствара радну атмосферу. На пример, у офисима постоји дрес-код. И то не одвлачи од посла. То помаже. Са друге стране, проблеми се појављују пре свега у тинејџерском узрасту. У то време тешко је изгледати као сви. Дете жели да се издвоји, да га примете. Школка униформа то не допушта. Тада се пуштају у оптицај други инструменти. Посебно се то тиче девојчица – фризура, шминка, накит. Тинејџерима се чини дауниформа смета испољавању индивидуалности. Али су с епојављује важно питање – социјално раслојавање у друштву. Када дете види да се вршњак облачи боље, расположење за учење нестаје. А униформа нивелише тај аспекат. Деца не преживљавају тако интензивно разлике. Појављује се додатна мотивација: постати бољи, постићи успех.

Актуелне руске школе су својеврсни вашари таштине. Ову чињеницу наводе као аргумент апологете унификације. Али оне заборавају да додају да се ученици одмеравају углавном не одећом, већ прибором, о којима у контексту разговора о школској униформи нема говора: мобилни телефони, накит, фризуре, канцеларијски прибор, сатови. Све ове ствари могу врло упечатљиво да покажу богатство њихових власника, без обзира у шта је он обучен. Шта год да говоре они који осећају носталгију за СССР, слична сутаиција је постојала и у то време. Совјетски ученици нису били једнаки – неко је живео у државном стану, него у бараци, неко у посебном уређеном стану, некоме су родитељи могли да омогуће аутомобил, одмор у Бугарској, неко није имао „ни за вотку“.

У пракси плусеви школске униформе по свему судећи премашују минусе. Али немогуће је обући све руске ученике у исту одећу. Зато стручњаци саветују да се ограниче само општа питања на федералном нивоу, а да се конкретика препусти регионима. И да се у процесу унификације школске одеће испољи максимална флексибилност. То није само рационално са тачке гледишта здравог разума, већ и симболише историјски континуитет. Народи који живе у Русији увек су имали право на идентитет приликом очувања јединства у размерама читаве земље. Ову традицију не треба прекинути ни данас.