Zona evra klizi u recesiju

Novi kvartalski izveštaji evropskih statističkih službi, objavljeni u četvrtak, daju malo povoda za optimzam. Po ocenama agencije Eurostat, u čitavoj EU već postoje osnove da se govori o recesiji. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

- Liderima zemalja EU koji će se okupili 22-23. novembra na vanrednom samitu, posvećenom budžetskim perspektivama za 2014.-2020. godinu, predstoji rešavanje složenog zadatka. On očigledno napušta okvire spasavanja Grčke, Portugala ili neke druge posebno uzete problematične zemlje. Razrada perspektivnih finasijskih programa zahteva preliminarno određivanje izvora rasta i popunjavanja budžeta. A to su tradicionalno nacionalne ekonomije. Ako se umesto rasta prognozira recesija – budžetsko planiranje rizikuje da se pretvori u kompleks vanrednih antikriznih mera.

I za slične opaske već postoje osnove – ukupna ekonomija EU u trećem kvartalu tekuće godine fiskirala je pad od 0,2%. Pri tome situacija konkretno u zoni evra je još više zabrinjavajuća. Španija je već stupila u masovnu recesiju. Značajan je i pad portugalske ekonomije. Ipak čak u tom kontekstu izdvaja se Holandija koja tradicionalno spada u kategoriju stabilnih zemalja. Holandska ekonomija u poslednja tri meseca prećivela je mnogo veći pad nego što je bilo prognozirano – od 1,1%. Pad je fiksiran i u Austriji. Slična tendencija deluje posebno zabrinjavajuće u uslovima kada je u EU i pre toga bilo malo zemalja koje su se odlikovale dobrim ekonomskim pokazateljima, ističe šef sektora za političku integraciju Evropskog instituta RAN Nikolaj Kavešnjikov.

- U EU se vidi nagli skok jaza između bogatih i siromašnih zemalja. Data okolnost bitno otežava delatnost same EU kao organizacije. To se tiče kako izrade mehanizama preraspodele sredstava od bogatih siromašnima, tako i uopšte procedure usvajanja odluka. A sada zemlje sa niskim nivoom razvoja u EU čak prevladavaju u kvantitativnom odnosu.

A najvažniji problem za zonu evra već narednih meseci može da postane Nemačka. Vodeći ekonomista Komercbank Jor Kramer smatra da ekonomski rast u trećem kvartalu 2012. godine u Nemačkoj poslednji je dobar pokazatelj. Po njegovim podacima već u tekućem kvartalu doći će do smanjenja koje preti krahom poslovne klime. A kuda krene Nemačka, tamo će izgleda krenuti i Francuska, tvrdi predsednik kompanije ABN Amro Žust Bomon. Takva mišljenja eksperata navodi agencija Rojters.

Bivši kancelar Nemačke vidi izlazak iz krize u doslednom razrešenju problema, u prvom redu najslabijih zemalja, rekao je političar ovih dana na konferenciji u Moskvi.

Optimistički gledam u budućnost, to će poći za rukom evropskim političarima. Zato ne spadam u one koji šire paniku. Duboko sam ubeđen da pomoću evropskih institucija, kao što je ECB, poći će za rukom da se prelomi situacija i da se sačuvaju svi članovi zone evra, između ostalog i Grčka. Za početak oni treba da dovedu u red svoje budžete, stabilišu državne troškove. Zatim je neophodno reformisati sistem socijalnog osiguranja, kako što smo učinili u Nemačkoj pre 10 godina. I, naravno, potrebno je učiniti ekonomiju konkurentnijom na svetskom tržištu, na primer na račun malih i srednjih preduzeća.

Da li će opravdati lideri zemalja poverenje svog bivšeg kolege? Oni imaju šansu da pokažu doslednost i sistematske odluke već na narednom vanrednom samitu. Ali velika je verovatnoća da će se sve završiti nasumičnim gašenjem požara...