Bugarska potpisala investiciono rešenje za Južni tok

Rusija je završila proces usaglašavanja izgradnje gasovoda Južni tok sa svim učesnicima projekta. Poslednja koja je potpisala protokol o investicionom rešenju za cevovod bila je Bugarska. Sporazum je u Sofiji potpisao Bugarski energetski holding i Gasprom. Kako je izjavio šef ruskog gasnog holdinga Aleksej Miler, potpisavši sporazum, Bugarska će povećati svoj satus kao faktor na evropskom gasnom tržištu.

Dužina bugarske deonice gasovoda Južni tok će iznositi skoro 540 kilometra. Cevovod će ići sa istoka na zapad: od Crnog mora do granice sa Srbijom, koja je takođe potpisala protokol o investicionom rešenju datog projekta. Slične sporazume za Južni tok Gasprom je ranije potpisao sa Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. Još pre nekoliko godina Bugarska je mgola da se ne nađe u spisku zemalja učesnica projekta Južni tok, mada na kraju su u Sofiji rešili da slede primer svojih suseda. I ova odluka je vrlo ispravna, smatraju eksperti. Jer neko vreme pošto cev kapaciteta 64 milijarde kubnih metara gasa godišnje bude izgrađena, u bugarsku blagajnu kao reka počeće da stižu tranzitna plaćanja. Objašnjava predsednik Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije Genadij Šmalj.ž

- Svaki tranzit se plaća, pri tome prilično dobrim tarifama, tačnije oko 3,5 do 4 dolara za sto kilometara na hiljadu kubnih metara. I uzimajući u obzir da je Južni tok prilično ozbiljan kapacitet, mislim da će u najmanju ruku nekoliko milijardi dolara biti dodatno za Bugarsku.

Zajedno sa finalnim rešenjem pitanja Južnog toka sa Sofijom, sinhrono je bilo usvojeno investiciono rešenje i za pomorski deo cevovoda. Ključna pitanja u realizaciji date deonice bila su razmotreba u toku savetovanja saveta direktora operatora projekta – kompanije Saut tim Transport. Dužina pomorske deonice treba da iznosi oko 900 kilometara. Cev će se protezati od kompresione stanice Ruska na koja će obavljati zadatak pumpanja gasa u Evropu, do bugarske obale.

Bez obzira na to što za sada izgradnja Južnog toka nije startovala, monge evropske zemlje već izražavaju iskreno interesovanje za projekat. Tako Makedonija ozbiljno razmatra mogućnost izgradnje ogranka od magistralne linije Južnog toka. U tom kontekstu mnogi analitičari već nagađaju ko još može da se priključi projektu. Istina, za rusku stranu nije najvažniji broj učesnika, već nivo popunjenosti cevovoda, ističe šef sektora ekonomskog departmana Instituta za energetiku i finansije Sergj Agibalov.

- Ovde je pre važno to kakve će obime potražnje za ovu i narednu godinu pružiti zemlje koje već učestvuju. Ovde je pre važno meriti ne brojem zemalja, već realnom mogućom potražnjom ovog gasa, kako bi cevovod bio ispunjen ne na štetu drugim cevovodima, već na račun uvećanja isporuka gasa iz Rusije.

Da podsetimo da izgradnja Južnog toka počinje već ove godine – 7. decembra. A prve komercijalne isporuke gasovodom će započeti 2016. godine.