Бугарска потписала инвестиционо решење за Јужни ток

Русија је завршила процес усаглашавања изградње гасовода Јужни ток са свим учесницима пројекта. Последња која је потписала протокол о инвестиционом решењу за цевовод била је Бугарска. Споразум је у Софији потписао Бугарски енергетски холдинг и Гаспром. Како је изјавио шеф руског гасног холдинга Алексеј Милер, потписавши споразум, Бугарска ће повећати свој сатус као фактор на европском гасном тржишту.

Дужина бугарске деонице гасовода Јужни ток ће износити скоро 540 километра. Цевовод ће ићи са истока на запад: од Црног мора до границе са Србијом, која је такође потписала протокол о инвестиционом решењу датог пројекта. Сличне споразуме за Јужни ток Гаспром је раније потписао са Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом. Још пре неколико година Бугарска је мгола да се не нађе у списку земаља учесница пројекта Јужни ток, мада на крају су у Софији решили да следе пример својих суседа. И ова одлука је врло исправна, сматрају експерти. Јер неко време пошто цев капацитета 64 милијарде кубних метара гаса годишње буде изграђена, у бугарску благајну као река почеће да стижу транзитна плаћања. Објашњава председник Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије Генадиј Шмаљ.ж

- Сваки транзит се плаћа, при томе прилично добрим тарифама, тачније око 3,5 до 4 долара за сто километара на хиљаду кубних метара. И узимајући у обзир да је Јужни ток прилично озбиљан капацитет, мислим да ће у најмању руку неколико милијарди долара бити додатно за Бугарску.

Заједно са финалним решењем питања Јужног тока са Софијом, синхроно је било усвојено инвестиционо решење и за поморски део цевовода. Кључна питања у реализацији дате деонице била су размотреба у току саветовања савета директора оператора пројекта – компаније Саут тим Транспорт. Дужина поморске деонице треба да износи око 900 километара. Цев ће се протезати од компресионе станице Руска на која ће обављати задатак пумпања гаса у Европу, до бугарске обале.

Без обзира на то што за сада изградња Јужног тока није стартовала, монге европске земље већ изражавају искрено интересовање за пројекат. Тако Македонија озбиљно разматра могућност изградње огранка од магистралне линије Јужног тока. У том контексту многи аналитичари већ нагађају ко још може да се прикључи пројекту. Истина, за руску страну није најважнији број учесника, већ ниво попуњености цевовода, истиче шеф сектора економског департмана Института за енергетику и финансије Сергј Агибалов.

- Овде је пре важно то какве ће обиме потражње за ову и наредну годину пружити земље које већ учествују. Овде је пре важно мерити не бројем земаља, већ реалном могућом потражњом овог гаса, како би цевовод био испуњен не на штету другим цевоводима, већ на рачун увећања испорука гаса из Русије.

Да подсетимо да изградња Јужног тока почиње већ ове године – 7. децембра. А прве комерцијалне испоруке гасоводом ће започети 2016. године.