Rusija i EKA do kraja godine će potpisati sporazum o projektu Ekzomars

Rusija i Evropska kosmička agencija do kraja godine potpisaće sporazum o zajedničkom istraživanju Crvene planete, saoštio je šef Roskosmosa Vladimir Popovkin. Naredne nedelje on će se sastati sa direktorom EKA Žan-Žakom Dordenom, kako bi razmotrio konačne detalje projekta EkzoMars.

Posle toga će biti naveden precizan datum potpisivanja sporazuma. Saradnju sa Rusijom već su odbrile zemlje članice EKA na zasedanju u Napljuju 19. novembra. Evropljani su potrošili na projekat već više od 400 miliona evra. Ošti gubici Evropske kosmičke agencije se procenjuju na više od milijardu evra.

Projekat je prvo bio evropsko-američki. Kasnije se njemu pridružila Rusija, a NASA je istupila iz finansijskih razloga. Tako da umesto američkih raketa Atlas-5, ka Crvenoj planeti će poleteti ruski Protoni. EkzoMars se sastoji od dve etape. Lansiranja su zakazana za 2016. i 2018. godinu. Prvim Protonom prema Marsu će poleteti orbitalni modul i takozvani demonstrator sletanja. Uz njihovu pomoć evropljani će odraditi nove za njih tehnologije ulaska u atmosferu Marsa, spuštanja i sletanja. Ranije su na Mars sletali samo ruski i američki uređaji, govori naučni sekretar Instituta za kosmička istraživanja Aleksandar Zaharov.

- Ruski stručnjaci iz Naučno-proizvodnog objedinjenja Lavočkin pomoći će evropskim kolegama da izvedu proračun demonstratora sletanja, koji se pravi u Evropi. Cilj je čisto tehnolški, zato naučne aparature tamo neće biti.

Demonstrator će biti snabdeven samo predajnicima za posmatranje procesa spuštanja i sletanja. U orbitalnom modulu će biti postavljeno nekoliko ruskih uređaja, nastavlja Aleksandar Zaharov.

- To su tri spektrometra infracrvenog dijapazona. Jedan za monitoring ugljen-monoksida i vode u atmosferi Marska, drugi za merenje metana u atmosferi. Treći za monitoring temperature u atmosferi. Postoji još neutronski detektor za proučavanje rasporeda vode pod površinom Marska do dubine od jednog metra.

Detektor će utvrditi radijacijsku situaciju u orbiti, što je aktualno za buduće pilotirane ekspedicije. Što se tiče metana: naučnicima je zanimljivo odakle se on pojavio na Marsu. vulkana, poznatog izvora tog gasa, na planeti nema. Zato on može da ima biološko poreklo. Orbitalni uređaj će sastaviti kartu tačaka izlaska metana iz dubine planete, kako bi se označilo mesto sletanja u narednoj etapi EkzoMarsa.

2018. godine u sastav ekspedicije je uključena platforma za sletanje napravena u Naučno-proizvodnom objedinjenju Lavočkin, koja će prebaciti na površinu planete evropski marsohod. U marsohodu će biti postavljen ruski infracrveni spektrometar i neutronski detektor za istraživanja regolita. Na platformi će uglavnom biti ruski uređaji, njihov sastav nije određen. Na okvirnom spisku je manipulator za uzimanje uzoraka tla sa mikroskopom, meteorološki kompleks, panoramska kamera, uređaj za merenje magnetizma i seizmički uređaj.

Misija marsohoda je traženje drevnih bakteraija i sračunata je na pola godine. Dnevno će ona prevladavati po sto metara, vršeći bušenje radi uzimanja uzoraka tla. A platforma treba da radi bar godinu dana, ona će morati da se napaja autonomnom baterijom.

Na zasedanju EKA takođe je bilo izjavljeno da agencija može da sklopi poseban sporzaum sa Rusijom za slanje orbitalnog uređaja za istraživanje tri satelita Jupitera: Hanimeda, Kalista i Evrope. Misija startuje 2022. godine, verovatno pomoću Protona. Otprilike u isto vreme može da startuje rusko-evropska automatska misija dostave tla sa jednog od polova Meseca na Zemlju. Prilikom razrade ove misije biće uzeto u obzir iskustvo EkzoMarsa.