Русија и ЕКА до краја године ће потписати споразум о пројекту Екзомарс

Русија и Европска космичка агенција до краја године потписаће споразум о заједничком истраживању Црвене планете, саоштио је шеф Роскосмоса Владимир Поповкин. Наредне недеље он ће се састати са директором ЕКА Жан-Жаком Дорденом, како би размотрио коначне детаље пројекта ЕкзоМарс.

После тога ће бити наведен прецизан датум потписивања споразума. Сарадњу са Русијом већ су одбриле земље чланице ЕКА на заседању у Напљују 19. новембра. Европљани су потрошили на пројекат већ више од 400 милиона евра. Ошти губици Европске космичке агенције се процењују на више од милијарду евра.

Пројекат је прво био европско-амерички. Касније се њему придружила Русија, а НАСА је иступила из финансијских разлога. Тако да уместо америчких ракета Атлас-5, ка Црвеној планети ће полетети руски Протони. ЕкзоМарс се састоји од две етапе. Лансирања су заказана за 2016. и 2018. годину. Првим Протоном према Марсу ће полетети орбитални модул и такозвани демонстратор слетања. Уз њихову помоћ европљани ће одрадити нове за њих технологије уласка у атмосферу Марса, спуштања и слетања. Раније су на Марс слетали само руски и амерички уређаји, говори научни секретар Института за космичка истраживања Александар Захаров.

- Руски стручњаци из Научно-производног обједињења Лавочкин помоћи ће европским колегама да изведу прорачун демонстратора слетања, који се прави у Европи. Циљ је чисто технолшки, зато научне апаратуре тамо неће бити.

Демонстратор ће бити снабдевен само предајницима за посматрање процеса спуштања и слетања. У орбиталном модулу ће бити постављено неколико руских уређаја, наставља Александар Захаров.

- То су три спектрометра инфрацрвеног дијапазона. Један за мониторинг угљен-моноксида и воде у атмосфери Марска, други за мерење метана у атмосфери. Трећи за мониторинг температуре у атмосфери. Постоји још неутронски детектор за проучавање распореда воде под површином Марска до дубине од једног метра.

Детектор ће утврдити радијацијску ситуацију у орбити, што је актуално за будуће пилотиране експедиције. Што се тиче метана: научницима је занимљиво одакле се он појавио на Марсу. вулкана, познатог извора тог гаса, на планети нема. Зато он може да има биолошко порекло. Орбитални уређај ће саставити карту тачака изласка метана из дубине планете, како би се означило место слетања у наредној етапи ЕкзоМарса.

2018. године у састав експедиције је укључена платформа за слетање направена у Научно-производном обједињењу Лавочкин, која ће пребацити на површину планете европски марсоход. У марсоходу ће бити постављен руски инфрацрвени спектрометар и неутронски детектор за истраживања реголита. На платформи ће углавном бити руски уређаји, њихов састав није одређен. На оквирном списку је манипулатор за узимање узорака тла са микроскопом, метеоролошки комплекс, панорамска камера, уређај за мерење магнетизма и сеизмички уређај.

Мисија марсохода је тражење древних бактераија и срачуната је на пола године. Дневно ће она превладавати по сто метара, вршећи бушење ради узимања узорака тла. А платформа треба да ради бар годину дана, она ће морати да се напаја аутономном батеријом.

На заседању ЕКА такође је било изјављено да агенција може да склопи посебан спорзаум са Русијом за слање орбиталног уређаја за истраживање три сателита Јупитера: Ханимеда, Калиста и Европе. Мисија стартује 2022. године, вероватно помоћу Протона. Отприлике у исто време може да стартује руско-европска аутоматска мисија доставе тла са једног од полова Месеца на Земљу. Приликом разраде ове мисије биће узето у обзир искуство ЕкзоМарса.