Руски кредит ће „убрзати“ српске возове

Русија је одредила камату за кредит од 800 милиона долара, намењен модернизацији железничког система Србије. Кредит ће Београд добити на пет година уз 4,1% камате, кредитна линија се отвара већ ове године. Мишљења поводом користи овог зајма у Србији су подељена. Противници, како га они називају братског кредита под знацима навода, указују да је за исту ту железницу Европска банка за реконструкцију и развој издвајала Београду средства уз мању камату. Правде ради треба рећи да су и суме тамо биле много мање. Упоредо са тим, министар саобраћаја Србије Милутин Мркоњић је навео руске услове врло повољним. У вези са тим можемо се сетити да је прошле године Москва издвојила трогодишњи кредит „свом човеку у ЕУ“, Кипру, чак са нешто већом каматом. Мишљење аналитичара руског Института за финансијска истраживања Галине Ковалишине:

- Са тачке гледишта неких србских експерата то је наравно додатно дужничко оптерећење које утиче не само на дрћавне финансије, већ у извесној мери на рејтинг земље. Али ако се упореди са Кипром или неким другим земљама, кредит Србији је сасвим повољан. Он је издат под повољним условима, а колико ће добити од њега повластица руска страна, показаће само време. За мене је то сасвим оправдан кредит, ако се узму у обзир каснија улагања која могу да учине руске компаније у српску привреду.

Преговори између Москве и Београда су трајали од краја 2009. године. Раније је за подршку буџета Србије већ било издвојено 200 милиона, а сада је дошло време да се позабави железницом. У плановима Србије је изградња пруге Београд-Панчево, модернизација железничког коридора 10, а од 2013. године изградња пута Ваљево-Лозница и реконструкција српске деонице магистралног међународног пута Београд-Бар о којој је неко од балканских новинара оштроумно написао да на појединим местима воз вози као да је реч о туристичком излету или часовима у школи за машиновође.

Ипак шалу на страну, модернизација је србској железници неопходна, подвлачи професор економије са Факултета економије, финансија и администрирања Универзитета Сингидунум Михаијло Црнобрња: 

- Недавно је објављен податак да је просечна брзина кретања по србским железницама сада иста као и 1912.године. Кредит је јако повољан и оно што се мени чини веома важним-јесте да је наменски. Другим речима, то није кредит који ће да се троши за потрошњу, него за инвестиције. То је за нас веома важно, јер код нас постоји тенденција да паре трошимо за плате и за пензије, а не за инвестиције.

У томе што је Москва инсистирала на руском учешћу у радовима на модернизацији професор Црнобрња не види ништа чудно:

- По мени је сасвим разумљиво да то буде један од услова. Руси нису једини који постављају такве услове, слично је и са Кинезима који овде граде мост. Врло је уобичајено да инвеститор, односно онај ко обезбеђује новац - поставља неке додатне услове.

Први радови на железници Србије могу да започну већ у марту, на деоници Београд-Панчево.

Тимур Блохин,