Kako su ruski vladari i slavni pisci slavili Novu godinu i Božić

 Neke istorijske ličnosti i slavni ruski pisci slaveći Novu godinu i Božić  osećali su ne manje zadovoljstva nego običan svet 
 

Carevi su se,  kako i dolikiuje,  provodili  po carski. Tako na  primer,  Veliki knez Jovan III Novu godinu je,  istina priznavao za praznik,  ali samo za svoj,  ali ne i za svoje podanike. Godine 1492. on je zapovedio da  da se 1.  septembar slavi kao početak crkvene i građanske godine i toga dana su plaćane zarade i dobijali se besplatni obroci. A sam veliki knez je tog dana dolazio u Kremlj i od naroda svoga „od lюda „ primao usmene i pisane žalbe.

 

Zato je Petar Veliki (1672-1725) poštovao praznik. Posle zvonjave  zvona sa Uspneksog hrama , car je  svima čestito Novu godinu,  svakom darivao po jabuku, a zatim je priređiban vatromet. Dvorjani su sledili njgov primer,  upalili su baklje od loja smole  kojima s osvetljavali mesto slavlja.

 

Jekatarina II (1729-1796) je imala običaj da Novu godinu dočekuje u krugu dvorjana  na maskenbalu,  koji je 31.  decembra  priređivan u Zmskom dvorcu.

 

Car Nikolaj I Romanov (1801-1855) je  glavnoj   carskoj jelki u Crskom Selu u Gatčini lično na simboličan način oblačio odeždu Deda Mraza i čestitao praznik svojim podanicima.  

 

U književnoj sredini su slavlju prilazili stvaralački i maštovito.

 

Lav Nikolajevič Tolstoj, (1828-1910) bez obzira na izraženu ljubav prema asketizmu,  upražnnjavao je zimske praznike, čak i više od toga.   Porodica Tolsotojevih  je negovala svoje novogodišnje tradicije.  „Tolstojevi su uvek proslavljali  Božić i Novu godinu“ kaže Tatjana Komarova,  vodeći naučni saradnik Doma Tolstoja. -Lasv Nikoljevič je ostao siroče,   su podizalsu ga  tetka i baka. Godine 1870. , dok su  još bile žive njegove tetke, uoči Božića  k njima u kuću je uvek dolazio sveštenik iz parohijske crkve i obavljao službu božju  u velikoj  sobi. A zatim su kitili jelku. Kad je sam Lav Tolstoj stvorio porodicu,  pripreme za ove praznike su počinjale ranije. Žena Lava  Tolsotoja,  Sofija Andrejevna,  skupljala je krpice, ljuske od oraha, i s decom kitila jelku.

 

Kupovali su gole lutke,  (nazvali su ih skeletićima),  odevali ih kao anđelčiće, vojnike, zečiće. Lav Nikolajevič je uvek voleo da posmtra „izvođenje tih radova „. Uoči Božića u veliku sobu su postavjali  jelku. Ali tu decu nisu puštali.  Tek posle službe,  vrata bi  se otvarala  i  deca iz Jasne Poljane su mogla da uđu  kod jelke,  a među njima i deca  i porodice koja je služila grofa. Svako dete je te večeri dobijao poklon. A zatim bi počinjao karnerval. Prikazivane su predstave,  i svi su se,  uključujući i Lava Nikolakjevića,  preoblačili u kostime. A uoči Nove godine porodica Tolstoj se okupljala oko prepunog  stola i iščekivala kad će starinski časovnik koji je  kupio u Engleskoj još deda velikog pisca, knez Volkonski, izboti ponoć. Tek što bi otkucala dvanaesta ura,  svi su podizali vinske pehare sa šampanjecem i čestitali jedsan drugom Novu godinu.

 

Za sve značajne praznike kod Tolstojevih su pekli „ Ankinov  kolač“. Recept za taj slatkiš donerla je u porodicu Sofija Andrejevna. Ona je bila kćerka moskovskog lekara Andreja Bersa u čiji dom je dolazipo profesor Anke. On je i dao mladoj Sofiji recept tog kolača.  Tu poslasticu su pekli od sitnog testa  s dodatkom kora limuna,  zatim razrezivali na male kolače i prinosili na sto.

 

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, (1821-1881) mada je bio kockar i veseljask,  Novu godinu je ipak voleo da dočekuje sa bližnjima i to  na starinski način.  Ovako  opisuje piščev mlađi brat,  Andrej Dostojevski,   u svojim uspomenama,  kako su se „proveli „ 31.  decembra 1864.  U porodici njihove setsre Aleksandre Dostojevske Golenovske :“Drugog dana beše 31.  decembar. Bili smo kod Golenovdskih ujutru, ali  ostadosmo do večeri,  pa tu dočekasmo i Novu godinu. . . Brat Fjodor bio je u odličnom raspoloženju duha, isto kao i svi prisutni  pa  smo se vtaili kući daleko iza ponoći  kao što i dolikuje kad se čeka Nova godina. . . “

 

Vladimnir iljič Lenjin  (1870-1924) bio je toliko zanet propagandom kominizma  pa je tako na dočeku Nove godine pored jelke bio samo dva puta u životu i to na dečjim u Sokoljnjikami koji su protekli u  kući  u kojoj je žievla njegova sledbenica,  saradnica i žena Nadežda Krupska. Te novogodišnje vizite vođe svetskog proletarijata  kasnije su opširno opisivane u dečjim knjigama. A 1960.  g. čak se i pojavila poštanska marka na kojoj je bilo  prikazano kako deduška Iljič oko jelke igra sa dečurlijom.

 

Josif Visarionovič Staljin (19878-1953) bi obično pred Novu godinu “pošteno gucnuo”i pozivao za bogato postavljeni sto svoje saradnike i glumce da uveseljavaju,  inače odlično raspoloženo društvo čiji je štimung nametao  «hozяйin»(gazda)-

 

Nikita Sergejevič Hruščov (1894-1971)  i Leonod Iljič Brežnjev (1907-1982 ) koji ga je nasledio  su ove praznike obeležavali znatno skromnije. ”Jednom sam imao priliku da dočelam Novu godinu  u društvu  već uveliko oronulog Hruščova “,  priča  Viktor Suhodrev,  prevodilac Nikite Sregejeviča,  i nastavlja :-Nastupila  je  je 1965. ,  a Hruščov je,  kao što je poznato, već  smenjen 1964. U to vreme sam se družio sa njegovom usvojenom kćerkom Julom Leonidovnom Hruščovoj,  dobro sam poznavao i njegovog sina Sergeja Hrušćova,  kćerku Radu i njenog supruga Alekseja Adžubeja,  urednika lista  Izvestija. Sergej me je pozvao na doček Nove godine u svoj stan u Ulici Stanislavskog. Bili su pozvani takođe Jula s mužem,  Adžubej,  a došao je i Nikita Sergejevič s Ninom Petrovnom. Priređena je tako skormna sovjeteska sedeljka.  Hruščov je,  pošto je nastupila Nova godina,  održao zdravicu. Zatim su  posle jednog sata on i Nina Petrovna otišli,  a mi smo ostali dalje da sedimo. ”

 

Boris Jeljcin(1931-2007)je takođe dočekivao novogodišnje praznike u porodici. Nekad je na doček pozivao  i pop-zvezde. ”Jednom je Jeljcin u svoju rezidenciju pozvao kutne pop-pevače Valerija Leontjeva i Alu Pugačovu “,  rekao  je ruskom medijima Aleksnadr  Bogdanovič,  prijatelj Leontijeva”. U to vreme  je Valerij Jakovljevič  bio uganuo  nogu  i hodao je na štakama. Tako je i došao kod Jeljcina. To je veoma razveselilo Alu Borisovnu,  suprugu presednika Ruske Federacije,  Borisa Jeljcina. Leontjev je  izlazeći iz kiola ostavio štake,  ali ih je uzela Pugačova i pošla hramajući  i smejući se s jednom  štakom” .