Pesnici su rođeni!

I to se jednom moralo desiti: Gradska bilioteka „Dositej Obrdović“ iz   Stare Pazove  progalsila je  svoju čitaonocu Slobodonom teritorijom poezije i ukinuvši vizni  (članski) režim i u njoj  naselila više od dvesta ljudskih duša na večernjem, privrmenom boravku.  Koji su otkrili jedno stanje duha dotada nepoznato kod žitelja ove   , mirne u sebe pvučene sresmke  varoši: u njoj pesnik više znači od pesnika, a naročito ako je taj pesnik iz njihovogo šora, a uz to zdravo talentovan. A na  proglašenju Slobodne teritorije poezije, na Aranđelov dan, svoje sugrađne stihovima su darivala  jedna pesnikilja, Gordana  Smuđa  i pesnik  Mirko Jovanović. A dve stotine  Staropazovčana  su došli  na poestke svečare  i pesničko darivanje: da vide  i čuju svoje pesnike  i prime  darove-  stihove  iz njihovih zbirki nagrađenih  pesničkom nagradom „Mladi Dis„. Koju im je dodelila  i zbirke izdala Gradska bilioteka „Vladislav Petković Dis„ iz Čačka. Čija je direktorka  i urednica edicije „Mladi Dis“ Danica Otašević  sa svojom koleginicom, bibliotekarkom Milicom Baković stigla na progalašenje Slobodne teritorije poezije   kako bi obznanila da su u Staroj Pazovi pesnici rođeni.  Pri čemuje,  tokom  jendočasovnog dokaznog postupka  prilagala   dokaze – same pesničke zbirke „Druga  mesta „Gordane Smuđe , laureatkinje  „Mladog Disa „ za 2011. i „Kamneolom“ Mirka Jovamovića,“ mladsog Disovca „ za 2012.g.

O svom talentu uerljivo  svedočili su i sami  autori   čitajući odbarane pesme iz nagrađenih pesničkih knjiga. Da bi zatim Milica Baković,izvodila jedno po jedno svedočenje. Najpre izvode iz recenzije Sonje Veselinović za Gordanina „Druga mesta „:

Duboko lirske, slikovite i nežne Gordanine pesme 

„U svetu u kome ova poezija nastaje, nemir više nije ono što čoveka izdvaja, već ono što ga povezuje s drugima, ono čime doprinosi opšteljudskom nemiru... Iako duboko lirske, slikovite i nežne , pesme Gordane Smuđe, stalno se dotiču onih mesta  , koja su nam, hteli ne hteli, bliska, poznata i neizbežna... Gordana Smuđa  ostvarila je autentičan i potresan rukopis u kojemu šapuću i žamore  glasovi usamljeni u mnoštvu, a empatija se pokazuje kao temelj svakog čina pa i pesničkog“.

Vasa Pavković je  u recenziji za zbirku Mirka Jovanovića „Kamleon“ tu nedavno (u avgustu, 2012.) pored ostalog napisao: “Dinamično smenjujući brižljivo ritmizovane stihove, Jovanović u gustim slojevima pesama bez strofične podele, ispisuje tekstove koji spajaju  najličniji fon  mladalačkog ispovedanja s pokušajem da se s intelektualno anagažovane distance  kaže štošta  o ljudskom životu i sudbini.Kao i u  sonetnom vencu , ali sada modernije, Mirko Jovanović  piše bogatim  pesničkim jezikom, obznanjujući svoje poverenje u lirizam „Jer laže se da romantika zaudara /Na leš“... Svoju recenziju, pohvalu pesničkom talentu Mirka Jovanovića, Vasa Pavković završava: “U knjizi „Kamenolonm „Mirko Jovanović se objavljuje kao talentovan i hrabar pesnik, a to je više nego vredan početak  za njegov mladi lirski glas“.

Slobodnu teritoriju poezije ove večeri su svojim čistim lirskim zanosom ozvučili polaznici  pripremene grupe za muizičku školu koju u Vojki vodi mr tambure Ljubinko Lazić-Gordana Smuđa (1982) završila je glasovitu Staropazovačku gimanziju , zatim studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogardu. Autorka je  izvođenih i nagrađivanoh pozorišnih i radio drama, scenarija, eseja i teorijskih radova o filmu i pozorištu. Član je Udruženja dramskoih umetnika Srbije, govori engelski, italijanski, nemački i ruski jezik, objavljuje poeziju u periodici.

Mirko Jovanović (Bijelo Polje, 1985), završio Staropazovačku gimanziju kao najbonji matematičar  generacije, apsolvent je  na grupi za Srbski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, dobtnik međuanarodne nagarde u kategoriji mladih pesnika  „Ratkovićeve večeri poezije“, urednik književnog fanzina TIT, živi u Staroj Pazovi.