Branko Radun: Drang nach Vojvodina

Nemačka podržava autonomaške projekte i medije, sa ciljem stvaranja klime koja bi otvorila prostor za njenu snažniju ekonomsku poziciju u Vojvodini

Prošle nedelje je nemački ambasador Hajnc Vilhelm, koji je manje od dva meseca u Srbiji, bio u poseti kod predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića. Povodom ovog događaja, možda bi neko rekao – pa, dobro, obišao jedan ambasador pokrajinu, i tu i nema nekog posebnog povoda za interesovanje i komentarisanje. Sagledamo li, međutim, pažljivije neke aspekte ove posete i njenog konteksta, zaključujemo da nije reč samo o protokolarnom susretu.
 
Ambasador je naime, između ostalog, rekao da je Vojvodina najbolja lokacija za nemačke investicije i da je u pokrajini realizovano oko 60 odsto nemačkih investicija.
Otkuda to da Vojvodina prednjači ispred drugih kao lokacija za nemačke kompanije?
Nemački kapital je značajno prisutan u našoj zemlji, dosad je investirano oko 1.5 milijardi evra. Po obimu ulaganja najveći nemački investitori su kompanije Stada Metro Cash & Carry, Messer i Henkel. Najveća „investicija“ je bila prodaja vršačkog „Hemofarma“ nemačkoj kompaniji za 480 miliona evra. Nemci su zainteresovani za ulaganja u infrastrukturu, proizvodnju auto-delova, rudarstvo i energetiku, poljoprivredu i zaštitu životne sredine. U okviru nemačkog investicionog talasa naročito je značajna investicija u fabriku „Boš“ u Pećincima, u koju se investira oko 70 miliona evra. Nemci grade fabriku u Staroj Pazovi iz oblasti elektronske identifikacije, zainteresovani su i za pančevačku luku. Zanimljivo je da je nemački kapital našao najsigurnije utočište u Subotici gde posluje najveći broj nemačkih kompanija, među kojima je i „Simens“.

NIJE REČ SAMO O DUNAVU
Veoma je značajan dolazak bankarskog giganta „Dojče banka“ koji pregovara o kupovini akcija „Komercijalne banke“. Ta kupovina bi dovela do dolaska novih nemačkih kompanija na ovaj prostor, a pre svega u severnu pokrajinu, a sa druge strane bi Srbija izgubila „poslednju svoju banku“, te na taj način bi se sasvim povukla iz ovog vitalnog sektora.
Vratimo se na pomenuto pitanje o izboru Vojvodine kao najzanimljivije lokacije za investiranje. Posle fraza o „kvalitetnoj radnoj snazi“ i „solidnoj komunikaciji“ kojima se privlače investicije, upućeni razmatraju i predočavaju i dublje motive za ekonomsku ekspanziju na ovom prostoru.
Nemci ni ne kriju da im je bitan Dunav, čijim tokom sprovode strateški prodor u ovaj deo Evrope. Često se može čuti i ideja o Srednjoj Europi koja zapravo predstavlja reinkarnaciju Austrougarske, ovaj put pod dominantnim uticajem Berlina. Ovdašnji – domaći autonomaški krugovi ni ne kriju svoju političku i stratešku nostalgiju za Habzburškom carevinom. Naročito upada u oči da Nemačka podržava te autonomaške projekte i medije, sa ciljem stvaranja klime koja bi otvarala prostor za jaču ekonomsku poziciju u Vojvodini.
Tako su Nemci investirali u više fabrika u Vojvodini. No, nije samo to u pitanju – država Srbija daje podsticajna sredstva za kompanije koje zapošljavaju ljude. Tako su „Mekaplast Srbija“ i „Drekslmajer“ darivane od države sa po 5.000 evra po novozaposlenom. Zanimljivo je kako ta stimulativna državna sredstva dobijaju najčešće strane kompanije, a gotovo nikada domaće. To, i mnogo šta drugo naravno stavlja u neravnopravan položaj domaće kompanije u odnosu na stranu konkurenciju. Zemlje koje daju privilegije strancima najčešće završe i kao kolonije tih stranaca.

USTAV, STATUT I – NEMCI
No, da stvar nije ograničena na ekonomsku sferu svedoči i otvoreno interesovanje za političku situaciju u Vojvodini. Tokom razgovora sa novopostavljenim nemačkim ambasadorom tema o kojoj je bilo reči bila je o nadležnosti pokrajine, posebno u svetlu odluka Ustavnog suda Srbije. Reč je o odluci kojom su brojne nadležnosti pokrajine proglašene za neustavne. U saopštenju se dodaje naime da je tokom razgovora između Pajtića i Vilhelma bilo reči i o nadležnostima Pokrajine, posebno u oblasti ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina. Dakle, Nemci ulažu posebno u Vojvodinu i posebno ih, kažu, interesuje „šta će biti sa pokrajinom“.
Scenario oko Vojvodine u kojoj postoji autonomaška vlast DS-a koja opstaje uz podršku Zapada podrazumeva podršku kršenju Ustava od strane pokrajinskog Statuta (ili pak prilagođavanje Ustava Statutu kroz ustavnu promenu, o čemu smo pisali u prethodnom broju). Značajnu ulogu u jačanju vojvođanske „autonomije“ ima Nemačka, kako u politici, tako i u medijima i NVO sektoru. U ovom trenutku i u ovoj fazi to u tom smislu deluje pre svega nemački ekspanzivni kapital. U sledećoj fazi Nemci se neće zadovoljiti samo ekonomskom hegemonijom – spregom kompanija i banaka, već će pokušati da ovom „evroregijom“ i politički dominiraju. Na Srbiji je da pomenutu nemačku, po našu zemlju izrazito štetnu i negativnu strategiju predupredi elastičnim odgovorom sopstvenih snaga i dobijanjem podrške zainteresovanih sila kojima se ovakav scenario Nemačke ne uklapa u sopstveno strateško razumevanje i pozicioniranje ovih, odnosno balkanskih prostora.
Izvor: Pečat