Бранко Радун: Drang nach Војводина

Немачка подржава аутономашке пројекте и медије, са циљем стварања климе која би отворила простор за њену снажнију економску позицију у Војводини

Прошле недеље је немачки амбасадор Хајнц Вилхелм, који је мање од два месеца у Србији, био у посети код председника Владе Војводине Бојана Пајтића. Поводом овог догађаја, можда би неко рекао – па, добро, обишао један амбасадор покрајину, и ту и нема неког посебног повода за интересовање и коментарисање. Сагледамо ли, међутим, пажљивије неке аспекте ове посете и њеног контекста, закључујемо да није реч само о протоколарном сусрету.
 
Амбасадор је наиме, између осталог, рекао да је Војводина најбоља локација за немачке инвестиције и да је у покрајини реализовано око 60 одсто немачких инвестиција.
Откуда то да Војводина предњачи испред других као локација за немачке компаније?
Немачки капитал је значајно присутан у нашој земљи, досад је инвестирано око 1.5 милијарди евра. По обиму улагања највећи немачки инвеститори су компаније Stada Metro Cash & Carry, Messer i Henkel. Највећа „инвестиција“ је била продаја вршачког „Хемофарма“ немачкој компанији за 480 милиона евра. Немци су заинтересовани за улагања у инфраструктуру, производњу ауто-делова, рударство и енергетику, пољопривреду и заштиту животне средине. У оквиру немачког инвестиционог таласа нарочито је значајна инвестиција у фабрику „Бош“ у Пећинцима, у коју се инвестира око 70 милиона евра. Немци граде фабрику у Старој Пазови из области електронске идентификације, заинтересовани су и за панчевачку луку. Занимљиво је да је немачки капитал нашао најсигурније уточиште у Суботици где послује највећи број немачких компанија, међу којима је и „Сименс“.

НИЈЕ РЕЧ САМО О ДУНАВУ
Веома је значајан долазак банкарског гиганта „Дојче банка“ који преговара о куповини акција „Комерцијалне банке“. Та куповина би довела до доласка нових немачких компанија на овај простор, а пре свега у северну покрајину, а са друге стране би Србија изгубила „последњу своју банку“, те на тај начин би се сасвим повукла из овог виталног сектора.
Вратимо се на поменуто питање о избору Војводине као најзанимљивије локације за инвестирање. После фраза о „квалитетној радној снази“ и „солидној комуникацији“ којима се привлаче инвестиције, упућени разматрају и предочавају и дубље мотиве за економску експанзију на овом простору.
Немци ни не крију да им је битан Дунав, чијим током спроводе стратешки продор у овај део Европе. Често се може чути и идеја о Средњој Еуропи која заправо представља реинкарнацију Аустроугарске, овај пут под доминантним утицајем Берлина. Овдашњи – домаћи аутономашки кругови ни не крију своју политичку и стратешку носталгију за Хабзбуршком царевином. Нарочито упада у очи да Немачка подржава те аутономашке пројекте и медије, са циљем стварања климе која би отварала простор за јачу економску позицију у Војводини.
Тако су Немци инвестирали у више фабрика у Војводини. Но, није само то у питању – држава Србија даје подстицајна средства за компаније које запошљавају људе. Тако су „Мекапласт Србија“ и „Дрекслмајер“ дариване од државе са по 5.000 евра по новозапосленом. Занимљиво је како та стимулативна државна средства добијају најчешће стране компаније, а готово никада домаће. То, и много шта друго наравно ставља у неравноправан положај домаће компаније у односу на страну конкуренцију. Земље које дају привилегије странцима најчешће заврше и као колоније тих странаца.

УСТАВ, СТАТУТ И – НЕМЦИ
Но, да ствар није ограничена на економску сферу сведочи и отворено интересовање за политичку ситуацију у Војводини. Током разговора са новопостављеним немачким амбасадором тема о којој је било речи била је о надлежности покрајине, посебно у светлу одлука Уставног суда Србије. Реч је о одлуци којом су бројне надлежности покрајине проглашене за неуставне. У саопштењу се додаје наиме да је током разговора између Пајтића и Вилхелма било речи и о надлежностима Покрајине, посебно у области остваривања права припадника националних мањина. Дакле, Немци улажу посебно у Војводину и посебно их, кажу, интересује „шта ће бити са покрајином“.
Сценарио око Војводине у којој постоји аутономашка власт ДС-а која опстаје уз подршку Запада подразумева подршку кршењу Устава од стране покрајинског Статута (или пак прилагођавање Устава Статуту кроз уставну промену, о чему смо писали у претходном броју). Значајну улогу у јачању војвођанске „аутономије“ има Немачка, како у политици, тако и у медијима и НВО сектору. У овом тренутку и у овој фази то у том смислу делује пре свега немачки експанзивни капитал. У следећој фази Немци се неће задовољити само економском хегемонијом – спрегом компанија и банака, већ ће покушати да овом „еврорегијом“ и политички доминирају. На Србији је да поменуту немачку, по нашу земљу изразито штетну и негативну стратегију предупреди еластичним одговором сопствених снага и добијањем подршке заинтересованих сила којима се овакав сценарио Немачке не уклапа у сопствено стратешко разумевање и позиционирање ових, односно балканских простора.
Извор: Печат