Anomalija ili navika?

Sneg, hladno vreme, otkazani letovi, zemljotres, pa čak i smrt - sve ovo je obeležilo prvi mesec zime. Vreme je postalo izazov za mnoge zemlje, pre svih za Evropu. Međutim, hladnoća nije jedinstveno oružje zime. 

Evropske prestonice se takoreći takmiče po visini snežnih nanosa. Početkom decembra, liderom baltičkih država po visini snežnog pokrivača je postao Talin - 21 centimetar. U Skandinaviji prednjači Stokholm, gde su meteorolozi izmerili 36 inča nanosa. U istočnoj Evropi, nakon prvog snega, lideri su, neočekivano, postale prestonice Hrvatske i Srbije. Kijev se, u početku, našao u drugom snežnom ešalonu, ali je već sredinom meseca sneg na ulicama porastao na dva metra u nanosima. 

Sneg i temperature ispod - 27 stepeni, koji su Evropu dobro uplašili – nisu dostigli svoj limit, kaže šef kafedre za klimatologiju i meteorologiju, Geografskog fakulteta MGU, Pavel Toropov. 

- Ako govorimo o istočnoj Evropi i evropskom delu Rusije - anomalije su prilično velike, ali rekordne vrednosti nisu dostignute. Takva hladnoća se ne može smatrati neobičnom. U nekim regionima, anomalije su bile velike. Na primer - u Ukrajini, u jugo-istočnoj Evropi, na jugu Zapadnog Sibira. 

U Rusiji, najhladnije je bilo na Dalekom istoku i Sibiru. Trenutno je minimalna temperatura u ovim regionima - 35 stepeni, dok je na Kamčatki ispod - 40 stepeni. U tom kontekstu, stanovnicima evropskog dela Rusije, gde termometar pokazuje 17-25 stepeni ispod nule, mnogi bi pozavideli. Neki eksperti za ovakvo stanje okrivljuju globalno zagrevanje. Međutim, većina stručnjaka savetuje da je ne treba povezivati sa svim klimatskim procesima. Pre sto godina, ljudi su mirno podnosili hladno vreme, primetila je glavni ekspert Meteorološkog centra u Moskvi, Tatjana Pozdnjakova. 

- "Nikada se ne dešava da se vreme ponaša u skladu sa klimatskim pravilima. Međutim, velike negativne anomalije, koje smo iskusili u decembru, ne dešavaju se svake godine. U Moskvi, na primer, takvih produženih mrazeva u decembru, nije bilo poslednjih 50 godina. Međutim, u XIX - početak XX veka, decembri su bili hladni. Za taj period, takvo vreme je bilo dosta normalno. Mi smo danas navikli na toplije vreme. Čak, razmišljamo da li će biti snega za Novu godinu. 

Za razliku od XIX veka, danas nas od hladnoće u domovima spasava električna energija, a od snega na ulicama - specijalna tehnika. I što jača zima, to će vladu više koštati, kaže analitičar kompanije "Investkafe" Ana Kokoreva. 

- Prilikom učestalih snežnih padavina, mora se angažovati više snegočistača ili kupiti nove jedinice. Takođe, povećava se broj smena. Raste cena benzina. U proseku, ako se uzme regionalni centar, iz budžeta za zimu se odvaja, otprilike, 20 miliona rubalja (više od 650 hiljada dolara). 

Dok se stanovnici Starog sveta bore sa efektima velikog snežnog pokrivača, južna Rusija se suočava sa drugim neobičnim fenomenom u regionu – zemljotresom, koji je juče pogodio Crno more. U Sočiju se osetilo podrhtavanje jačine 6 stepeni. Zemljotres je osetilo i stanovništvo Anape, Gelendžika i Tuapse. Ova prirodna anomalija je prošla bez žrtava. 

Eksperti stanovnike Evrope pozvaju da se ne opuštaju. Surovo vreme će se vratiti, kažu prognostičari. Do februara, Evropljani treba da budu spremni, kako psihičko,tako i finansijski.

Olga Denisova,