Аномалија или навика?

Снег, хладно време, отказани летови, земљотрес, па чак и смрт - све ово је обележило први месец зиме. Време је постало изазов за многе земље, пре свих за Европу. Међутим, хладноћа није јединствено оружје зиме. 

Европске престонице се такорећи такмиче по висини снежних наноса. Почетком децембра, лидером балтичких држава по висини снежног покривача је постао Талин - 21 центиметар. У Скандинавији предњачи Стокхолм, где су метеоролози измерили 36 инча наноса. У источној Европи, након првог снега, лидери су, неочекивано, постале престонице Хрватске и Србије. Кијев се, у почетку, нашао у другом снежном ешалону, али је већ средином месеца снег на улицама порастао на два метра у наносима. 

Снег и температуре испод - 27 степени, који су Европу добро уплашили – нису достигли свој лимит, каже шеф кафедре за климатологију и метеорологију, Географског факултета МГУ, Павел Торопов. 

- Ако говоримо о источној Европи и европском делу Русије - аномалије су прилично велике, али рекордне вредности нису достигнуте. Таква хладноћа се не може сматрати необичном. У неким регионима, аномалије су биле велике. На пример - у Украјини, у југо-источној Европи, на југу Западног Сибира. 

У Русији, најхладније је било на Далеком истоку и Сибиру. Тренутно је минимална температура у овим регионима - 35 степени, док је на Камчатки испод - 40 степени. У том контексту, становницима европског дела Русије, где термометар показује 17-25 степени испод нуле, многи би позавидели. Неки експерти за овакво стање окривљују глобално загревање. Међутим, већина стручњака саветује да је не треба повезивати са свим климатским процесима. Пре сто година, људи су мирно подносили хладно време, приметила је главни експерт Метеоролошког центра у Москви, Татјана Поздњакова. 

- "Никада се не дешава да се време понаша у складу са климатским правилима. Међутим, велике негативне аномалије, које смо искусили у децембру, не дешавају се сваке године. У Москви, на пример, таквих продужених мразева у децембру, није било последњих 50 година. Међутим, у XIX - почетак XX века, децембри су били хладни. За тај период, такво време је било доста нормално. Ми смо данас навикли на топлије време. Чак, размишљамо да ли ће бити снега за Нову годину. 

За разлику од XIX века, данас нас од хладноће у домовима спасава електрична енергија, а од снега на улицама - специјална техника. И што јача зима, то ће владу више коштати, каже аналитичар компаније "Инвесткафе" Ана Кокорева. 

- Приликом учесталих снежних падавина, мора се ангажовати више снегочистача или купити нове јединице. Такође, повећава се број смена. Расте цена бензина. У просеку, ако се узме регионални центар, из буџета за зиму се одваја, отприлике, 20 милиона рубаља (више од 650 хиљада долара). 

Док се становници Старог света боре са ефектима великог снежног покривача, јужна Русија се суочава са другим необичним феноменом у региону – земљотресом, који је јуче погодио Црно море. У Сочију се осетило подрхтавање јачине 6 степени. Земљотрес је осетило и становништво Анапе, Геленџика и Туапсе. Ова природна аномалија је прошла без жртава. 

Експерти становнике Европе позвају да се не опуштају. Сурово време ће се вратити, кажу прогностичари. До фебруара, Европљани треба да буду спремни, како психичко,тако и финансијски.

Олга Денисова,