Otkrivanje Baksta

Poznati umetnik, dekorater Ruskog baleta Djagiljeva, Lav Bakst, bio je kicoš koji je voleo jarku odeću. Po ugledu na njega šarene marame oko vrata i kravate ušle su u modu u Evropi i Americi. Skice tkanina, koje je Bakst napravio početkom HH veka dugo vremena su bile nepoznate ruskim gledaocima. Sad se originalne skice tkanina, koje su dugo čuvane u Americi, mogu videti na izložbi „Lav Bakst: Otkrivanje materije“, koja je organizovana u galeriji „Naši umetnici“ u Moskvi.

Organizatori izložbe su napravili originalan izložbeni potez: pored skica postavljene su lutke ogrnute tkaninama s istim crtežima, napravljene specijalno za izložbu.

Do nedavnog vremena Lav Bakst je u Rusiji uglavnom bio poznat kao pozorišni umetnik. U svesti gledalaca njegovo ime je neraskidivo povezano s „Ruskim sezonama“. Ovaj naziv dobili su nastupi na gostovanjima ruskih umetnika baleta i opere (1908-29) koje je organizovao poznati kulturni pregalac i pozorišni preduzetnik Sergej Djagiljev. Bez obzira na to što je Bakst stvorio veliki broj likovnih radova od kojih mnogi ulaze u zlatni fond ruskog slikarstva, obično se smatra da se njegov talenat u potpunosti ispoljio upravo u baletskim predstavama „Ruskih sezona“, a zatim „Ruskog baleta Djagiljeva“. To su „Kleopatra“ (1909), „Šeherezada“ i „Karneval“ (1910), „Narcis“ (1911), „Plavi bog“, „Dafne i Hloja“ i mnoge druge pozorišne predstave. Skice kostima koje je za ove predstave napravio Lav Bakst i danas izazivaju najživlje interesovanje ljubitelja slikarstva i kolekcionara.

Fantastični, bajkoviti kostimi po Bakstovim skicama izazivali su divljenje i kod gledalaca predstava koje je organizovao Sergej Djagiljev. Nije čudo što su umetniku počeli da se obraćaju naručioci s molbom da smisli neku ekstravagantnu odeću ili crtež za tkaninu.

Bakst je u Americi držao predavanja o umetnosti kostima. Na jednoj od svečanih večera umetnik se upoznao s „američkim kraljem svile“, Arturom Seligom koji je smatrao da je umetnost Lava Baksta upravo ono što je potrebno američkim potrošačima. Biznismen se nije prevario: pomodari su bukvalno razgrabili prvu partiju tkanina napravljenih po Bakstovim skicama.

Skice su nekoliko decenija čuvane u Merilendskom institutu i sad su se vratile u Rusiju. U izložbenim salama galerije predstavljeni su drečavi, raznobojni ornamenti u kojima se osećaju lirski ruski, koloritni indijski, afrički ili indijski motivi. Poznati istoričar umetnosti i kritičar Aleksandar Benoa je u svojoj fundamentalnoj studiji „Rusko slikarstvo u XIX“ veku prilično kategorično pisao o Lavu Bakstu: „Bakst ima „zlatne ruke“ zadivljujuću tehničku sposobnost, mnogo ukusa, vatreni entuzijazam za umetnost, ali ne zna šta da radi. Bakst grozničavo juri i baca se na sve strane, a godine prolaze i zaista izaziva negodovanje to što on ne želi a se smiri, što ne želi da shvati krug svojih zaista istaknutih sposobnosti“.

Neki su Lavu Bakstu predviđali sjajnu karijeru kreatora, ali je on 1924. godine umro od enfizema pluća. Bolest je okončala častoljubive planove umetnika „zlatnih ruku“.

Armen Apresjan,