Sibirski „talisman“ kraljice Kleopatre

Na Altaju,  na jugu Zapadnog Sibira, arheolozi su pronašli ogrlicu, koja je veoma slična nakitu staroegipatske kraljice Kleopatre. Istraživači su se obratili kolegama da im pomognu u identifikaciji unikatnog artefakta.

U jednoj altajskoj grobnoj humci naučnici su otkrili posmrtne ostatke ugledne osobe sa „statusnim“ nakitom. Sahranjena pre 2400 godina žena, imala je na sebi elegantnu ogrlicu od obojenog stakla. Sličan nakit je volela legendarna Kleopatra, koja je živela 300 godina kasnije.

Trenutno naučnici samo iznose pretpostavke, - kako je egipatski nakit mogao da se nađe na Uralu. Ogrlica je izrađena u tehnici milefiori (mille fiori) „hiljdau cvetova“ na italijanskom. Slične perle su se izrađivane iz staklenih šipki sa raznobojnim motivima, koje se vide samo u preseku. Ornament poprečnog preseka takve staklene šipke pravi se na taj način, što se niz raznobojnih staklenih končića naslojava na jezgro. Zatim se raznobojna šipka zagreva i izvlači po dužini u liniju. Samim tim nastaje sažimanje dimenzija ornamenta. U daljem postupku šipka se seče na tanke pločice, koje su služile kao perle. Ova jedinstvena tehnika je pronađena u Tebi još u XVI pre nove ere. U to vreme Teba je bila prestonica kulture Starog Egipta. Tako da je sasvim moguće, da je na Altaj ogrlica stigla upravo odatle. Egipćani su imali dobre trgovinske veze sa Skitima, koji su bili naseljeni na Altaju. A nakit je bio popularna roba – nije zauzimao puno mesta i imao neograničeni rok trajanje.

Uprkos ustaljenom mišljenju, trgovački putevi na Altaju su bili razvijeni daleko pre Velikog puta svile iz II veka pre nove ere. Ovaj put je prolazio kroz južne delove Altaja. Ali pre njega je bio popularan severni put. On je obuhvatao prostor današnjeg Severnog Altaja, Severnog Kazahstana, Severne Indije, Avganistan i vodio je dalje prema jugu Evrope, odakle je i Afrika blizu. Najverovatnije, da je ogrlica dospela preko Urala upravo po ovoj maršruti.

Olga Sobolevska,