Сибирски „талисман“ краљице Клеопатре

На Алтају,  на југу Западног Сибира, археолози су пронашли огрлицу, која је веома слична накиту староегипатске краљице Клеопатре. Истраживачи су се обратили колегама да им помогну у идентификацији уникатног артефакта.

У једној алтајској гробној хумци научници су открили посмртне остатке угледне особе са „статусним“ накитом. Сахрањена пре 2400 година жена, имала је на себи елегантну огрлицу од обојеног стакла. Сличан накит је волела легендарна Клеопатра, која је живела 300 година касније.

Тренутно научници само износе претпоставке, - како је египатски накит могао да се нађе на Уралу. Огрлица је израђена у техници милефиори (mille fiori) „хиљдау цветова“ на италијанском. Сличне перле су се израђиване из стаклених шипки са разнобојним мотивима, које се виде само у пресеку. Орнамент попречног пресека такве стаклене шипке прави се на тај начин, што се низ разнобојних стаклених кончића наслојава на језгро. Затим се разнобојна шипка загрева и извлачи по дужини у линију. Самим тим настаје сажимање димензија орнамента. У даљем поступку шипка се сече на танке плочице, које су служиле као перле. Ова јединствена техника је пронађена у Теби још у XVI пре нове ере. У то време Теба је била престоница културе Старог Египта. Тако да је сасвим могуће, да је на Алтај огрлица стигла управо одатле. Египћани су имали добре трговинске везе са Скитима, који су били насељени на Алтају. А накит је био популарна роба – није заузимао пуно места и имао неограничени рок трајање.

Упркос устаљеном мишљењу, трговачки путеви на Алтају су били развијени далеко пре Великог пута свиле из II века пре нове ере. Овај пут је пролазио кроз јужне делове Алтаја. Али пре њега је био популаран северни пут. Он је обухватао простор данашњег Северног Алтаја, Северног Казахстана, Северне Индије, Авганистан и водио је даље према југу Европе, одакле је и Африка близу. Највероватније, да је огрлица доспела преко Урала управо по овој маршрути.

Олга Соболевска,