U evropskoj prestonici kulture,Kožicama, u Slovačkoj, u okviru međunarodnog televizijskog festivala 12. i 13.juna je izvedena predstava „Slike moga sveta „ ,autorski projekat poznatog pozorišnog stvaraoca iz Stare Pazove reditelja Miroslava Benke ( Ašanja, 1956 ) koji se već dve decenije uspešno bavi pozorištem pokreta, a pre deset godina osnovao je i sopstveni teatar koreo drame u Staroj Pazovi Art centar „Hleba i igara ( Panem et circensees)“ koji je producent i ove predstave nastale 2009.
Benkina predstava u Kožicama je igrana u okvrvu Dana Srbije u evropskoj prestonici kulture .
„Slike moga sveta „ premijerno su izvedene 29. novmebra 2009. u Sarvašu ,u Mađarskoj, a odmah zatim i u Radošinskom teatru u Bratislavi , posle koje je direktor tog tetra, Stanislav Štepka rekao da predstavlja događaj sezobe.
U Srbiji je premijeno prikazne 11. decembra u Staroj Pazovi posle čega je često igrana u zemlji i inostranstvu i sada, četiri godine od premijere predstava i dalje živi .
Scenska priča o nekom mitskom narodu
Ovo je scenska priča asocijatovnog neverbanog teatra čiji je Benka kompletan autor ( scenarista , režija, total dizajn ) o nekom mitskom narodu i njegovoj tradiciji, punoj pobožnosti ,pokornosti,strasti , ljubavi, neverstva, radosti i patnji.
Dinamičnim i asocijatuvnim scenskim tajnopisima Benka otkriva putanju koja vodi do civilizacijskih dostignuća , dobrano popločanu nemoralom i društvenim padovima i posrnućima, ali i pokušajima ponovnog uspenja .
U programu, katalogu, predstave koji je sam po sebi jedno likovno delo ,jer Benka je dokazani majstor vizuelnog aktivizma, sam autor predočava gledaocu da je u govoru tela čovekovog „nagomilana vekovna energija istorije , koja prizviva etnos i dotiče mit kako bi se odbranio od rastuće globalizacije sveta“.
Završetak koreodramske trilogije
U predstavi „Slike moga sveta „kojom Benka završava svoju koreodramsku trilogiju ( „Hleba i igara „, „Predeo oslikan injem „) su dominantni bilbijski motivi. Simboli grešnog ovozemaljskog života , koje zamenjuje kajanje uz stihove psalmi,koje pevaju čuvene meškarke , mamičke iz vojvođanskog sela Aradca ,sa jedinstvenim instrumentima -malim harmonikama, ubrađene u crne somotske marame, što može nagovestiti i skori nestanak tradicionalnog rurarnog života.
Atmosfera koju ispunjava muzika argentnskog kompozitora Astora Pijacole u sgalasju je sa nagaravljenim kulisama starih kafana u kojima se ugovarju poslovi, komentarišu svakidašnji događaji, ali neretko izbijaju i jake strasti , pa se sve naglo promeni u afektivno stanje duha i događaja.
Vizuelnu komponentu predstave su visoko uzneli Benkini saradnici arhitekta Mirajna Gegenbauer i majstor Dejan Mitov , autorski tandem koji je sagradio makete panonskih kuća.
Gipkost, ali i efemernost ljudskog tela kao artefakt prolaznoti „svega postojećeg“, od biblijskih spomena do panonskih athtipova,demonstirilali su pored virtuoza Benkine akademije pozorišta pokreta Zdenka Kožika i mladi glumci i igrači Andrea Stanišić, Mihaela Kočiš, Stevan Erceg, Marko Čipka i Milan Mutić.
.jpg)
