У европској престоници културе,Кожицама, у Словачкој, у оквиру међународног телевизијског фестивала 12. и 13.јуна је изведена представа „Слике мога света „ ,ауторски пројекат познатог позоришног ствараоца из Старе Пазове редитеља Мирослава Бенке ( Ашања, 1956 ) који се већ две деценије успешно бави позориштем покрета, а пре десет година основао је и сопствени театар корео драме у Старој Пазови Арт центар „Хлеба и игара ( Панем ет цирценсеес)“ који је продуцент и ове представе настале 2009.
Бенкина представа у Кожицама је играна у окврву Дана Србије у европској престоници културе .
„Слике мога света „ премијерно су изведене 29. новмебра 2009. у Сарвашу ,у Мађарској, а одмах затим и у Радошинском театру у Братислави , после које је директор тог тетра, Станислав Штепка рекао да представља догађај сезобе.
У Србији је премијено приказне 11. децембра у Старој Пазови после чега је често играна у земљи и иностранству и сада, четири године од премијере представа и даље живи .
Сценска прича о неком митском народу
Ово је сценска прича асоцијатовног невербаног театра чији је Бенка комплетан аутор ( сценариста , режија, тотал дизајн ) о неком митском народу и његовој традицији, пуној побожности ,покорности,страсти , љубави, неверства, радости и патњи.
Динамичним и асоцијатувним сценским тајнописима Бенка открива путању која води до цивилизацијских достигнућа , добрано поплочану неморалом и друштвеним падовима и посрнућима, али и покушајима поновног успења .
У програму, каталогу, представе који је сам по себи једно ликовно дело ,јер Бенка је доказани мајстор визуелног активизма, сам аутор предочава гледаоцу да је у говору тела човековог „нагомилана вековна енергија историје , која призвива етнос и дотиче мит како би се одбранио од растуће глобализације света“.
Завршетак кореодрамске трилогије
У представи „Слике мога света „којом Бенка завршава своју кореодрамску трилогију ( „Хлеба и игара „, „Предео осликан ињем „) су доминантни билбијски мотиви. Симболи грешног овоземаљског живота , које замењује кајање уз стихове псалми,које певају чувене мешкарке , мамичке из војвођанског села Арадца ,са јединственим инструментима -малим хармоникама, убрађене у црне сомотске мараме, што може наговестити и скори нестанак традиционалног рурарног живота.
Атмосфера коју испуњава музика аргентнског композитора Астора Пијацоле у сгаласју је са нагарављеним кулисама старих кафана у којима се уговарју послови, коментаришу свакидашњи догађаји, али неретко избијају и јаке страсти , па се све нагло промени у афективно стање духа и догађаја.
Визуелну компоненту представе су високо узнели Бенкини сарадници архитекта Мирајна Гегенбауер и мајстор Дејан Митов , ауторски тандем који је саградио макете панонских кућа.
Гипкост, али и ефемерност људског тела као артефакт пролазноти „свега постојећег“, од библијских спомена до панонских атхтипова,демонстирилали су поред виртуоза Бенкине академије позоришта покрета Зденка Кожика и млади глумци и играчи Андреа Станишић, Михаела Кочиш, Стеван Ерцег, Марко Чипка и Милан Мутић.
.jpg)
