Турдим се да занимљиво причам занимљиве приче
Моје познанство са писцем Андрејем Виноградовом је започело још од његове прве књиге Трубадур и Теодоро, чији јунаци егзистирају у Русији и Шпанији. Филозоф по образовању, историчар, новинар, издавач, професионални политтехнолог Виноградов скоро четврт века живи у Европи.
Његови романи откривају читаоцу нови живот руског човека у иностранству. У њима нема носталгије за домовиом или критике власти, у њима човек и његово битисање избијају на прво место, показујући искуство спајања две културе, руске и европске. Ако се размишља о књижевности у таквим изразима као што су потрошачка својства, практичост, ја бих рекао да моје књиге одговарају читаоцима у свако време и у свакој тачки света, рекоа је писац у интервјуу за Глас Русије.
У издању ОЛМА-Прес излази ваша нова књига У Портофину, и тамо... А чиме је започела ваша књижевна каријера?
- Дечијим сном да напишем књигу. Да напишем књигу чинило се једноставним и другостепеним, највише ме је привлачило да стављам аутограме на првој страни. У моју школу је једном дошао познати совјетски писац Борис Пољевој. Он је врло занимљиво питписивао своје књиге свим заинтересованим и тај позоришно-уметнички чин ме је освојио.
Затим је било много школовања – у Москви, у Прагу, музика, новинарство, пливање у политичким водама... Моја књижевна каријера је започела свесним и добровољним завршетком свих претходних. Не каријера, већ живот. Каква код писца може да буде каријера? Само она коју он сам себи напише. Сложићете се, то је необична предност у односу на друге струке. Како да је не искористите?
- Који сижеи вас привлаче као писца? Сматрате ли ви главним условом националну припадност јунака ваших прича или то може да буде грађанин света? За читаоца у глобалном свету има ли значаја где живи јунак?
- Две трећине живота проживео сам ван граница Русије. Вероватно су зато моји јунаци пре космополите, али у мојим руским ликовима неизбежно се види наша неискорењива замишљеност и вечито трагање. Моји јунаци су руски људи света. Између осталог у новој књизи можете да сретнете разне људе – Русе, Италијане, Французе, Шпанце, Енглезе. И Немце и Аустријанце такође. Сви са својим хиревима.
У вашим књигама је врло занимљив језик. Ликови се изражавају оштро, афористично, често прибегавајући лексичкој креативности. Да ли вам се допада савремени руски језик и како се односите према његовој мутацији?
- Према мутацијама као и мутантима са жалошћу. Са друге стране, код нас не само у матерњем језику, већ у свим сферама живота види се смена зуба – млечњаци се клате, али још не испадају, а нови већ расту одоздо. И они ће пре или касније победити. Традиције никуда нису нестале и надам се да живи језик неће превише пострадати. Мало ћемо се глупирати, једно 150 година и назад ка Лаву Толстоју. Шалим се. Или не? А за сада морамо да трпимо, и да чинимо то боље са хумором. Језик је као карта душе: за једне водич, за друге да умотају рибу у њега. Када немате шта да кажете и језик је такав.
Један од главних јунака ваше прве књиге Трубадур и Теодоро је пас. Зашто?
- Обожавам псе. Посебно јазавичаре. Мом псу ће бити ускоро 14 година, и Теодоро је написан према њему. Необичан хулиган. У новм роману У Портофину, и тамо... такође има паса. Истина, најупечатљивија звезда романа од животиња је мачак по имену Ото. Луталица, авантуриста, сањар, брбљивац... У роману је много необичних животиња – пацов са будустичким уверењима, галеб мисионар, риба страдалница, хвалисава врана, нема змија... То је књига о људима и животињама – путницима чије се судбине пресецају или само личе.
Који је циљ вашег писања осим задовољства од самог процеса и циркуског жонглирања речима и појмовима?
- Већини писаца су мисију наложили критичари. Трудим се да занимљиво причам и измишљам занимљиве приче. Понекад пратим тежње и хиреве својих јунака, понекад дозвољавам себи да се буним и да им покажем место. Наши односи нису увек једноставни, а када се уживимо, већ је време да се растанемо. Недавно ми је уредник написоа да је путовао по оним местима који су описани у роману У Портофину, и тамо... и сетио се расположења књиге... То вероватно и јесте циљ. Створити различито расположење. Роман је чудесно ткање које може да угреје у мразевима и охлади кад је жега.
Андреј Виноградов је један од оних аутора који се не плаше да граде дела тако како сматрају за потребно, за њега је на првом месту као у аторском филму фокус на мисли и осећања лика, а не на кретање јасно израђеним сижејним линијама. Таква проза је проналазак за искусног читаоца.
Ана Фјодорова,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









