Da li sunce ima "sestru" koja nosi smrt sa sobom?

Postoji mogućnost da Sunce ima nevidljivu "sestru", sa kojom pravi dvostruki zvezdani sistem. Prema verziji naučnika, ova zvezda - patuljak braon boje, se povezuje sa periodičnim masovnim izumirem organizama na Zemlji.

Priča o hipotetičkoj zvezdi datira iz 1984. Tada su paleontolozi iz Čikaga Dejvid Raup i Džek Sepkoski objavili rad u kome su ustvrdili da organizmi na Zemlji masovno izumiru svakih 26 miliona godina. Do zaključka su došli na osnovu analize fosila morskih organizama za četvrt milijarde godina. Naučnici veruju da uzrok ciklusa ne treba tražiti na Zemlji, i zato su se u istraživanje uključili i astronomi.

Ubrzo su objavljeni radovi sa objašnjenjem da Sunce ima dvojnika. Druga i svetlija komponenta para, nazvana je Nemezida - patuljak braon boje. Nemezida se kreće po izduženoj orbiti, 1,5 svetlosnih godina od Sunca. Kada se oni jednom u 26 miliona godina približe, patuljak ulazi u Ortov oblak -gigantsku sferu od bilion ledenih čvorova oko solarnog sistema. Zbog gravitacionih poremećaja masa čvorova ispada iz oblaka i pada u obliku kometa na Zemlju i druge planete. Veliko periodično "bombardovanje" Zemlje izaziva smrt organizama .

Nemezidu su počeli da traže svuda, čak i u Sunčevom sistemu. Iako nje tamo nema, smatra astrofizičar profesor Moskovskog državnog univerziteta MGU, Mihail Sažin.

- Imamo takozvane efemeride, odnosno položaj i brzina planeta solarnog sistema. I ako bismo uneli dopunsko telo, videlo bi se po efemeridama .

Patuljak braon boje ne svetli i možemo ga naći infracrvenim senzorima pri maloj temperaturnoj razlici sa kosmosom. Pokušaji korišćenja infracrvenih teleskopa nisu dali rezultat. U 2012, NASA je objavila najsveobuhvatnije istraživanje celog neba, uz pomoć orbitarnog teleskopa WISE. U istraživanje je ušao i novootkriveni braon patuljak, udaljen 20 svetlosnih godina od Sunca. Njihovi parametri se nisu podudarali sa Nemezidom.

Nedavno su dobijeni novi dokazi da se masovna izumiranja organizama na Zemlji zaista događao u jednom istom periodu. Samo nakon 27 umesto 26 miliona godina . Zagovornici hipoteze o "Zvezdi smrti " su živnuli. Pored "paleoloških argumenata", na nju ukazuju i drugi: neobičnost u kretanju Plutona i udaljenijih tela - malih planeta Haumea, Makemake, Eride. Vodeći istraživač Instituta za astronomiju Dmitrija Vibe se ne slaže sa ovim argumentom.

- Uticaj bi mogao budi jednokratan. Nekada davno, solarni sistem je mogao biti deo dvostrukog ili trostrukog sistema, azvezdanog jata. Bogatoj zvezdanoj konstelaciji u kojoj su se zvezde često približavale jedna drugoj. Nakon toga, jato se raspršilo i njegove zvezde su nastavile da se kreću kroz galaksiju same. Jedna od tih pojedinačnih zvezda, izbačenih iz jata, je i Sunce.

Periodični tokovi kometa se takođe mogu objasniti ne samo uticajem Nemezide. Na primer, solarni sistem ponekad preseca ravninu naše galaksije i takvi prelasci stvaraju konfuziju u Ortovom oblaku.

Međutim, niko još uvek nije dokazao da „zvezde smrti” zaista postoje. Moguće je da Nemezida "ispliva" u budućem istraživanju neba, uz pomoć teleskopa novih generacija.

Boris Pavliščev,