„Italija za život“

Nikolaj Gogolj, koji je živeo u Rimu od 1837-1841. godine je pisao: „Sva Evropa je da se gleda, a Italija je za život“. Evo i u HH veku, mnogi ruski emigranti, koji su napustili Rusiju posle oktobarske revolucije, su izabrali upravo Italiju za svoje prebivalište. To su bili najbolji pisci, umetnici, muzičari, a njihovo stvaralaštvo je postalo deo evropske kulture.

Sergej Fedjakin, viši naučni saradnik naučno-istraživačkog centra „Dom ruske dijaspore „Aleksandar Solženjicin““ je rekao za „Glas Rusije“:

 „Italija je uticala na život mnogih pisaca-emigranata: Zinaide Gipiius, Dmitrija Merežkovskog, Borisa Zajceva, Mihaila Osorgina, Aleksandra Amfitetrova i drugih. Od poznatih pisaca ruske dijaspore u Italiji je od 1924. godine živeo pesnik-simbolista, mislilac i naučnik-filolog Vjačeslav Ivanov“.

Ruskom pesniku Ivanovu il Bel Paese je postala druga otadžbina. „Tavrijski mudrac“, čiji je stan u Tavrijskoj ulici u Sankt Peterburgu bio najčuveniji književno-umetnički i filozofski salon dorevolucionarne Rusije, Ivanov je mnogo putovao. Omiljeno mesto pesnika je postala Italija, gde je sreo i ljubav svog života Lidiju Zinovjevu-Anibal, koja je postala njegova supruga. Njihova sreća je kratko trajala, jer je Lidija umrla. Ali, Italija je ostala za pesnika zemlja koja pruža sreću. I kada su 20-ih godina smrt druge supruge, bolest sina, težak život u Rusiji uticali na pesnika da napusti zemlju, Ivanov je izabrao Rim. 1924. godine on je zauvek napustio otadžbinu.

Izuzetna erudicija i široko obrazovanje su omogućili pesniku da postane profesor u Koledžu Boromeo u Paviji. Ali, 1931. godine pesnik se vraća u Rim i tu ostaje do kraja života. On je radio u vatikanskom Institutu za Istok i papskom kolegijumu „Rusikum“, gde je predavao crkvenoslovenski jezik, držao predavanja o ruskoj književnosti, između ostalog, i o Dostojevskom. Ivanov je perfektno poznavao drevne jezike i zato je Vatikan od njega zatražio da uradi uvod i napomene za psaltiru. Ruski pisac je, takođe, napisao i uvod i napomene za Dela i Poslanice Apostola i za Otkrovenje Jovanovo.

Rim za Ivanova nije bio samo mesto u kom je živeo, nego i inspiracija. On piše „Rimske sonete“ i ciklus od 118 pesama “Rimski dnevnik“. Rim je bio na početku i na kraju duhovnog postojanja Ivanova, jer je pesnik u Italiji proživeo oko 30 godina.

Talenat i znanje Vjačeslava Ivanova su bili traženi ne samo u Vatikanu: enciklopedijski rečnik Trekani je objavio njegov članak „Simbolizam“, a kasnije se objavljuju radovi o Ljermontovu i formi u književnosti. Interesantno je da je mnoge svoje radove, kao što su „Pismo Pelegrini“, „Misli o principima savremenog duha“, „Forma koja grada i forma koja je sagrađena“, „Hor budućnosti“, Ivanov pisao na italijanskom.

„…Ljubav prema Italiji – pokazatelj nivoa obrazovanja. O karakteru epohe se može suditi po tome kako se voli Italija i šta se voli u Italiji…Mi smo njeni unuci“, piše pesnik u „Crtice o Rusiji i Italiji“.

U Rimu se nalazi arhiv Ivanova, koji je najveći i najznačajniji ruski arhiv stvaralaštva u Italiji. Umetničko nasleđe Rusa u Italiji još uvek nije detaljno istraženo.