Strasti po zoni evra

Prema podacima eksperata Federalne blagajne SAD, nemačka vlada koristi krizu u Evropi kako bi uvećala sopstveni izvoz i samim tim ojačala pozicije na evropskim tržištima. Slična situacija vodi ka uvećanju opterećenja na ekonosmki slabije države zone evra – umesto toga da pokušaju da stimulišu njihovu sopstvenu ekonomsku aktivnost. Američki eksperti faktički su zatražili od Nemačke da pređe sa trgovinske ekspanzije na uvećanje sopstvenih troškova.

Evo kako vidi uzrok kritike od strane SAD politikolog Hans-Hening Šreder iz Fonda za nauku i politiku.

- Zaista, Amerikanci i naši susedi iz zone evra zabrinuti su visokim izvozom Nemačke. Mada, što se tiče SAD, to može da bude uzvratna reakcija na istoriju oko špijunskih raskrinkavanja, koja je dovela do oštrih diskusija u nemačkom društvu, često u antiameričkim tonovima. Mogu da pretpostavim da je ova američka intervencija bila način samozaštite. U Evropi je sve složenije. Osnovna prednost Nemačke je u tome što je 2004-2005. u vreme kancelara Gerharda Šredera, bio izveden niz odlučnih reformi socijalnog sistema i tržišta rada. To je omogućilo nemačkoj ekonomiji da fleksibilno reaguje na krizu, i za razliku od Italije, Španije, Francuske, da je prevalda sa manjim gubicima. Razlike u ekonomiji su postale tako značajne da su dovele do političkih problema sa susedima iz EU.

Ipak, u kritici SAD postoji zrno razuma. MMF je u svom nedavno referatu takođe kritikovao spoljnoekonomsku ekspanziju Nemačke na tržištima Centralne i Istočne Evrope. Što se tiče ideje odustajanja od kursa zatezanja kaiševa i prelaska na stimulisanje proizvodnje, ona ima podršku u evropskim prestonicama, izuzev iste te Nemačke, Holandije, niza skandinavskih dražva i Austrije.

Sa druge strane, politika koju vidi Federalni rezervi sistem SAD usmerena na kvantitativno ublažavanje izaziva ništa manje pitanja nego dejstva Evropske Evropske komisije ili ECB, smatra šef laboratorije za analizu finansijskih tržišta Instituta za analize preduzeća i tržišta Visoke škole ekonomije Jurij Danilov.

- Najverovatnije to je bankarski lobi, koji je zainteresovan da jeftin novac nastavi da teče u ekonomiju, posebno na finansijsko tržište. Na današnji dan bankriski lobi se bori ne za novu etapu kvalitativnog ublažavnja, već za očuvanje postojeće situacije što je moguće više.

Petar Iskenderov,