Evrobukvanija ili čime plaćaju članstvo bivše sovjetske republike. 2. deo

O evrointegraciji Aleksandar Mirski zna iz svog iskustva. Već u toku 5 godina je on poslanik Evroparlamenta od Letonije, zemlje, koja se posle učlanjivanja u EU našla u stanju ekonomske depresije. Prema njegovim rečima, u ugovoru o udruživanju ima mnogo tačaka, koje ne odgovaraju zemlji, ako ga potpiše. Usled toga je morao da se obustavi ogroman deo uhodane proizvodnje, koja je obezbeđivala bruto-domaći proizvod zemlje.

S druge strane, EU unosi red i zakonitost u često korumpirani i haotični sistem upravljanja. U tome je prednost evrointegracije, - smatra Aleksandar Mirski.

Međutim, dobivši unosne uslove za trgovinu i svoj biznis u Ukrajini, u Moldaviji i drugim bivšim sovjetskim republikama, EU će napraviti pauzu. Kriza u samoj EU, rast antievropskih raspoloženja, predstojeći izbori u Evroparlament, na kojima prognoziraju pobedu velikog broja evroskeptičara, na kraju krajeva će voditi obustavi procesa širenja za naredne godine. Aleksandar Mirski je uveren u to.

EU se narednih 10 do 15 godina neće širiti. Biće vođeni pregovori, ali je to inače deklarativna politika. Oni žele da potpišu unosne ugovore. Ukrajinski izvoz na Zapad se ne može uporediti s ogromnim izvozom u Rusiju. Zato u svojoj težnji u EU ukrajinski lideri ne polaze od ekonomije, - smatra rukovodilac centra strateške analize i prognoze Moldavije Sergej Nazarija. Prema rečima politikologa, motivi takve težnje su različiti. Često su oni povezani s korumpirovanošću činovnika.

- Dozvoljavaju im da kradu: između ostalih i grantove, i zapadne kredite. Sigurno oni svoj novac drže u zapadnim bankama. To je takođe razlog u korist takozvane evrointegracije. Mada, nažalost, održava se ne evrointegracija, već evrodemagogija.

Efikasna evropska demagogija deluje čak na Jermeniju – zemlju, koja za 100 posto zavisi od saradnje s Rusijom. Snagu zabluda demonstrira činjenica da se Jermenija sprema da parafira sporazum o udruženom članstvu u EU, ali pri tome namerava da spaja to s istovremenim učešćem u Carinskom savezu s Rusijom. Jermenija ima ogromnu dijasporu na Zapadu. Znatne investicije stižu u Jerevan iz zemalja Zapadne Evrope. To je jedan od razloga, zbog kojeg oni i dalje gledaju u stranu EU.

Inače, tamo mnogo ne veruju da bi Brisel mogao da postane ozbiljan oslonac u očuvanju bezbednosti u tom regionu, što je veoma važno za Jermeniju u kontekstu njenog konflikta s Azerbajdžanom i Turskom. Slaba revnost EU u rešavanju problema u svojim istočnim delovima samo to dokazuje.

Ksenija Fokina,