Евробукванија или чиме плаћају чланство бивше совјетске републике. 2. део

О евроинтеграцији Александар Мирски зна из свог искуства. Већ у току 5 година је он посланик Европарламента од Летоније, земље, која се после учлањивања у ЕУ нашла у стању економске депресије. Према његовим речима, у уговору о удруживању има много тачака, које не одговарају земљи, ако га потпише. Услед тога је морао да се обустави огроман део уходане производње, која је обезбеђивала бруто-домаћи производ земље.

С друге стране, ЕУ уноси ред и законитост у често корумпирани и хаотични систем управљања. У томе је предност евроинтеграције, - сматра Александар Мирски.

Међутим, добивши уносне услове за трговину и свој бизнис у Украјини, у Молдавији и другим бившим совјетским републикама, ЕУ ће направити паузу. Криза у самој ЕУ, раст антиевропских расположења, предстојећи избори у Европарламент, на којима прогнозирају победу великог броја евроскептичара, на крају крајева ће водити обустави процеса ширења за наредне године. Александар Мирски је уверен у то.

ЕУ се наредних 10 до 15 година неће ширити. Биће вођени преговори, али је то иначе декларативна политика. Они желе да потпишу уносне уговоре. Украјински извоз на Запад се не може упоредити с огромним извозом у Русију. Зато у својој тежњи у ЕУ украјински лидери не полазе од економије, - сматра руководилац центра стратешке анализе и прогнозе Молдавије Сергеј Назарија. Према речима политиколога, мотиви такве тежње су различити. Често су они повезани с корумпированошћу чиновника.

- Дозвољавају им да краду: између осталих и грантове, и западне кредите. Сигурно они свој новац држе у западним банкама. То је такође разлог у корист такозване евроинтеграције. Мада, нажалост, одржава се не евроинтеграција, већ евродемагогија.

Ефикасна европска демагогија делује чак на Јерменију – земљу, која за 100 посто зависи од сарадње с Русијом. Снагу заблуда демонстрира чињеница да се Јерменија спрема да парафира споразум о удруженом чланству у ЕУ, али при томе намерава да спаја то с истовременим учешћем у Царинском савезу с Русијом. Јерменија има огромну дијаспору на Западу. Знатне инвестиције стижу у Јереван из земаља Западне Европе. То је један од разлога, због којег они и даље гледају у страну ЕУ.

Иначе, тамо много не верују да би Брисел могао да постане озбиљан ослонац у очувању безбедности у том региону, што је веома важно за Јерменију у контексту њеног конфликта с Азербајџаном и Турском. Слаба ревност ЕУ у решавању проблема у својим источним деловима само то доказује.

Ксенија Фокина,