Šta će Evropi Ukrajina ako ima prviše Rumuna, Bugara, Turaka?...

U Briselu je 5. decembra održan sastanak ministara pravde i unutrašnjih poslova EU koji su razmatrali probleme nezakonite migracije i unutrašnje migracije u Evropskoj uniji. Da je kijevski „Evromajdan“ čuo o čemu su govorili „evroministri“ „evopski mamurluk“ bi u Ukrajini nastupio mnogo brže od onog koji se približava.

Govorilo se o tome kako ograničiti bujice migranata koje se s istoka EU kreću na zapad EU, o oštrim merama protiv nezakonite imigracije. Drugim rečima, kako što čvršće zatvoriti vrata EU i učvrstiti „pregradne zidove“. U savezima koji su spremni za prijem novih članova obično se ne priča o takvim stvarima.

Evropski ministri su pripremili preporuke za predstojeći samit EU 19-20. decembra u Briselu. Konsenzusa nije bilo i donete mere su polovične, ali su zato „politički korektne“.

Ton je diskusijama zadala ministar unutrašnjih poslova Britanije Tereza Mej koja je posavetovala „mlađim“ kolegama da ne mešaju slobodno tržište rada i seobu naroda. Ako Brisel nije spreman za oštre mere, zemlje-članice EU imaju prava da same regulišu kretanje migranata i treba da imaju pravo na njihovo ograničenje unutar EU. Pristup tržištu rada ne treba da predstavlja poziv za „masovnu migraciju“ rekla je Mej. Mnoge njene stavove su podržale Nemačka, Holandija i Danska.

Ako se izglaganja filtriraju i oslobode uobičajenih briselskih demokratskih zakletvi, njihova suština je sledeća: EU nisu potrebni novi pridruženi članovi ili proširenje, već oštre mere za ograničavanje unutrašnje migracije i nezakonite imigracije. Inače će Evropska unija, ako i ne bude pukla, sigurno biti minirana socijalnim nezadovoljstvom starosedelaca zbog najezde „ilegalaca“ i radnih migranata s Istoka. Ovakvo formulisanje pitanja ne liči na to da u Evropi tako željno očekuju Kijev.

Upravo o tome je na sastanku OBSE u Kijevu govorio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. On je otvoreno izjavio da „evropska histerija“ povodom toga što Kijev nije potpisao sporazum o pridruživanju EU nije plač za Ukrajinom, već za izgubljenim ogromnim tržištem prodaje u koje su se nadali da će pretvoriti zemlju.

- Neke ekonomske grupacije na evropskom kontinentu, kao što je Evropska unija pokušavaju da propagiraju odluke donete unutar EU i da zahtevaju od svih drugih zemalja da ih realizuju. Takva je, na primer, situacija s ovom, u principu histerijom, u koju su neki Evropljani pali zbog toga što je Ukrajina, koristeći svoje suvereno pravo, odlučila da u ovoj fazi ne potpiše izvestan sporazum za koji ukrajinski stručnjaci i vlasti smatraju da nije povoljan po zemlju.

Iako MSP 28 zemalja EU, ako koristimo leksiku Lavrova „histerišu“ zbog odluke Kijeva, u drugim ministarstvima lišenim „evrolukavstva“ se ona tiho pozdravlja. Treba reći da kod skoro svih ministara unutrašnjih poslova EU zapadno od Poljske (odnosno, od granica „velikog talasa“ širenja Evropske unije 2004.) razgovori o novim članovima već odavno izazivaju nešto poput tikova na licu. Ovo se posebno odnosi na Britaniju.

Britanija namerava da od Nove godine jednostrano uvede stroge mere za ograničavanje ulaska migranata u zemlju i pružanje socijalne pomoći. To je direktan odgovor na to što će od 1. januara u EU biti ukinuta ograničenje za kretanje radne snage iz Bugarske i Rumunije. Antibugarske i antirumunske mere Londona na taj način veoma diskredituju pozicije EU u pogledu „pohoda na Istok“, i između ostalog, udruživanje s Kijevom, što je u Briselu izazvalo velike kritike. Čak i reakciju britanskog premijera Dejvida Kemerona na ružnu izjavu evropskog komesara za tržište rada i politiku socijalne integracije „mladih“, Mađara Lasla Andora. On je ishitreno izjavio da Britanija zbog toga može da se pročuje kao „gadan“ član Evropske unije. Nije na gospodinu Andoru da daje takve izjave, rekao je Dejvid Kameron.

- Britanija je jedna od najotvorenijih, najvelikodušnijih i najtolerantnijih zemalja sveta. Apsolutno je neopravdano aludirati na bilo šta suprotno tome. Jednostavo, ne želimo da neko zloupotrebljava našu velikodušnost i toleranciju. Nije na gospodinu Andoru da daje takve izjave. To nije deo njegovog posla. I na kraju krajeva, deo njegove plate plaćaju britanski poreski obveznici. Nadam se da će se u buduće lepše ponašati.

Treba priznati da bojazni Britanije zbog eventualne bujice dolaska migranata s istoka u novoj godini nisu lišene osnova. Ona se već nekoliko puta prevarila. Posle prvog talasa širenja 2004. godine EU je prognozirala da će na ostrva doći oko 100-140 hiljada Poljaka. A do kraja 2012. godine preselilo ih se preko 800 hiljada.

U apsolutnom izrazu Britanija se uopšte ne nalazi na prvom mestu po broju migranata u EU i građana drugih nacionalnosti. Ovde su na prvom mestu Nemačka, Španija, Francuska i Italija. Tržište radne snage koja migrira u EU procenjuje se na oko 10-12 miliona ljudi. I skoro svi s čežnjom gledaju na zapad Evropske unije, što se „starcima“ EU nimalo ne sviđa. I kome je onda do Kijeva?

Andrej Fedjašin,