«Jobik»: EU ide u pravcu potpunog raspada

Partija za bolju Mađarsku („Jobik“) (mađ. Jobbik Magyarországért Mozgalom) je mađarska nacionalistička stranka. U nazivu partije se koristi igra reči: reč „jobik“ (jobbik) u mađarskom jeziku ima dva značenja „najbolji“ i „desni“. Stranka se defniše kao radikalna i nacionalno-konzervativna. Nezvisni posmatrači partiju „Jobik“ klasifikuju kao krajnje desničarsku. Stranka aktivno koristi antiromsku, antisemitsku i antiimigrantsku retoriku. Predstavnik „Jobika“ Marton Djondjoši je dao intervju za „Glas Rusije“.

Po podacima najnovije društvene ankete Instituta Gelapa podrška Evropskoj uniji je dostigla minimum, pozitivnu ocenu joj daje manje od 30% Evropljana. Šta mislite, da li će ovaj pokazatelj i dalje opadati?

- Sigurno. Čini mi se da je podrška koja se pruža Evropskoj uniji napukla i to nije za čuđenje. Jer, bukvalno svi projekti EU su doživeli neuspeh. Među njima je evropska valuta evro čiji kurs neprestano varira. Evropu je zadesila finansijska i ekonomska kriza, a Šengenska zona koja je predstavljala jedno od najvećih postignuća na putu ka stvaranju Evrope bez granica je, sudeći po svemu, takođe doživela neuspeh. Zbog različitih migracionih pojava neke zemlje kažu da bi trebalo obustaviti delovanje Šengenske zone. U suštini, vidimo da glavni projekti koje je Evropska unija predstavljala kao glavne ciljeve, doživljavaju krah i dovode u sumnju legitimitet Evropske unije.

Nacionalni front Marin Le Pen i Narodna stranka za slobodu na čelu s Gertom Vildersom su sklopili savez pred izbore u EP. Da li partija Jobik namerava da se pridruži ovom savezu?

- Koliko nam je poznato, Gert Vilders i Marin Le Pen ne nameravaju da se zbliže s Jobikom. Partija Jobik smatra da svi pokreti i partije koji imaju kritički stav prema Evropskoj uniji i procesima koji se u njoj trenutno odvijaju, treba da se udruže. Naši pogledi se verovatno u mnogome ne slažu, očigledno je da u svakoj zemlji radikalni pokret ima specifičan program. To je prirodno, jer svaka zemlja treba da pronađe rešenje za sopstvene probleme. Na primer, u Francuskoj i Holandiji se postavlja problem migracije. U Mađarskoj nema takvog problema, ali istovremeno mi imamo romski problem, problem integracije Roma u društvo. Bez obzira na to, svi imamo jedan zajednički cilj i mislim da bi se u pitanju kritičkog pristupa EU mogla stvoriti zajednička platforma, u tome se trudimo da sarađujemo sa svim evropskim organizacijama.

Nedavno je Žoze Manuel Barozu rekao da će «za nekoliko godina saveznička evropa postati stvarnost» aludirajući na to da će Evropska unija imati centralnu vladu. Da li to znači da činovnici EU već stvaraju «Sjedinjene Evropske Države»?

- To su pusti snovi. Evropske birokrate bi želele da učvrste svoje pozicije i zato su zainteresovane za centralizaciju. Međutim, mi sad postajemo svedoci direktno suprotnog procesa dezintegracije. Ako iduće godine kritički nastrojene partije budu zastupljene u do sad neviđenim razmerama u Evropskom parlamentu i ako se u Velikoj Britaniji održi referendum posle kojeg će ona istupiti iz EU – biće jasno da se Evropska unija ne kreće u pravcu potpune integracije i federalizma, već ka potpunom raspadu. Veliku Britaniju će slediti i druge zemlje. Mađarska se ne može nazvati zemljom u kojoj vladaju proevropska raspoloženja, pre će biti da je obrnuto.

Kako Vi ocenjujete događaja u Ukrajini?

- Svedoci smo velike političke borbe u Ukrajini. Vidimo kako sve jača Rusija koja se stabilno razvija pokazuje svoj uticaj u regionima koje smatra sferom svojih interesa. Zato i Ukrajina, a prirodno i Evropska unija čine sve kako bi proširile svoj uticaj u ovom regionu. I Ukrajina je postala polje za takvo pokazivanje snage. Za to što se promenio odnos Janukoviča prema EU kriva je samo sama Evropska unija koja je učinila sve da ukrajinska politička elita oseti odvratnost prema njoj. Nije čudo što Ukrajina na viljnuskom samitu nije potpisala sporazum o pridruživanju.

Po izjavama evropskih činovnika oni se plaše da će evroskeptici dobiti preko 30% u novom Evropskom parlamentu. Da li se može pretpostaviti da će predstojeća sednica biti «najevroskeptičnijeg karaktera»?

- Mislim da za to postoje sve šanse. U svakom slučaju, evroskepticizam je obuzeo celu Evropu i vrlo je verovatno da će u maju 2014. godine posle izbora za Evropski parlament sve stranke evropskih skeptika u njemu biti zastupljene kao što nikad ranije nisu bile. Mislim da ćemo postati svedoci «najevroskeptičnijih» izbora za Evropski parlament u poslednje vreme. I to je tek početak. Čini mi se da će ova tendencija jačati u Evropi.

Marton Djondoši,