RUSIJA: “Ako Kijev popusti buknuti će rat za kojeg će onaj jugoslavenski biti dečja igra”

16.02.2014. god.

(N. Babić) Ruska intelektualna elita objavila memorandum “Spasimo Ukrajinu” – Maksim Ševčenko tvrdi: “Ako vlasti u Kijevu popuste eksplodirati će rat za kojeg će onaj jugoslavenski biti dečja igra”.

Za vreme trajanja Konferencije o bezbednosti u Minhenu, potom zbog međunarodnih obaveza velikih svetskih sila oko Ženeve 2 i drugih gorućih svetskih pitanja, situacija na Trgu Nezavisnosti u Kijevu (ili EuroMajdan, kako ga zovu demonstranti) kao da je pala u drugi plan i to sve dok Dimitri Jaroš nije otvoreno izjavio “kako militantne proEU organizacije Samoodbrana i Desni Sektor najavljuju da će, ako policija počne upotrebljavati silu, još žešće odgovoriti na napade i to oružjem”.

Sve do sada smo govorili o ideologiji ukrajinskih neonacista i njihovim akcijama, napadima na policiju, zauzimanju vladinih i zgrada lokalne administracije, ali nakon direktne pretnje građanskim ratom postavlja se pitanje imaju li snage ukrajinski neonacisti preoteti Kličkovu i Jatsenijkovu “revoluciju” i Ukrajinu sunovratiti u mrak čistog i nepatvorenog fašizma. Po svemu sudeći imaju, što se jasno vidi na paradi koju je 24. januara, nakon zauzimanja zgrada državne uprave u oblasti Herson, upriličilo 300 pripadnika paravojnih neonacističkih formacija.

Ugledni i veoma uticajni ruski intelektualci okupljeni u “Izborskij klub”, čije stavove često uvažava i sam predsednik Vladimir Putin, misle kako se Ukrajina bliži jugoslovenskom scenariju i da su za to odgovorne upravo naoružane militantne grupe koje sada deluju pod imenom Samoodbrana i Desni Sektor, dok je u stvari reč o starim i vrlo dobro organizovanim paravojnim formacijama prozapadnih fanatika iz “Ukrajinske narodne skupštine – Ukrajinske narodne samoodbrane” (UNA-UNSO). Na službenoj stranici ukrajinskih pobunjenika (jer kako se može nazvati naoružana “opozicija” koja sprovodi okupaciju državne teritorije Ukrajina op.a.) navedeni su svi gradovi koje su “oslobodili borci za nacional-socijalističku revoluciju u Ukrajini” i potpuno je jasno da se zemlja nalazi na samom rubu građanskog rata.

Naoružani pripadnici ove ultra prozapadne organizacije (koja je osnovana 1991., potom stavljena van zakona 1995., ali je nakon izmene programa kao legalna stranka u Ukrajini iznova zvanično registrovana 1997.) učestvovali su prvom ratu u Čečeniji i to na strani čečenskih separatista, Južnoj Osetiji i Abhaziji 1992.-1993. i 2008. na strani Gruzije, u Pridnjestrovlju na strani samoproglašene Pridnjestrovska Moldavske Republike. Kao što vidimo, na internetu je obilje materijala o njihovim vojnim aktivnostima, ali je vrlo malo toga prevedeno s ukrajinskog ili ruskog, a ako jeste, onda se ti članci uglavnom nalaze po portalima i blogovima, dok Brisel i Vašington i dalje uporno tvrde “kako jeste reč o jednom manjem delu nasilnika, i da se prozapadna opozicija od njih ograđuje “.

Makim Ševčenko: “Ako vlasti sada popuste pritisku, Ukrajina će eksplodirati i jugoslavenski rat će prema ovome ovde biti dečja igra”

Kao što smo rekli, intelektualci okupljeni u Izborsk klubu drže kako je Ukrajina na samom rubu građanskog rata u kojem će fašisti iz Ukrajinske narodne skupštine zbog vojnog iskustva i naoružanja potisnuti opozicione lidere Vitalija Klička i Arsenija Jatsenuka, a u zemlji izazvati krvoproliće prema kojemu će ovi naši ratovi “biti dečja igra”. Zbog opasnosti od takvog scenarija Izborski klub je 12. februara u listu “Zavtra” objavio memorandum “Spasimo Ukrajinu!”, koji govori o objektivnim, a ne potencijalnim opasnostima za Ukrajinu, i Rusku Federaciju, i nudi jedino moguće rešenje za izlazak iz krize ukrajinske koje bi moglo da zadovolji i Ukrajince, ali i Rusiju, kao i osovinu Vašington-Brisel.

Ševčenko objašnjava “kako EuroMajdan nije nimalo homogen pokret. Postoje proevropske snage iz vremena tzv.” Obojene revolucije “koje su usko povezane sa liberalima sa Zapada. Međutim, veći deo Majdana uopšte nisu nikakvi liberali, nego nacionalsocijalisti, politički naslednici ukrajinske pobunjeničke vojske iz Drugog svetskog rata koji Klička i Jatsenuka (ovde se Ševčenko ispričava op.a.) zbog jevrejskih korena nikada neće tolerisati kao lidere Ukrajine “.

Možda upravo Jatsenukovi koreni objašnjavaju zašto su ga “demonstranti” pre tri dana u Harkovu napali i polili masnom zelenom bojom .

“Ti su ljudi apsolutno nepomirljiva jezgra Majdana i oni koriste Klička i Jatsenuka kako bi urušili ovaj sistem vlasti, a onda će napraviti ono što su tako dugo sanjali: ukrajinsku nacional-socijalističku revoluciju. Kao što vidimo na ekranima, ne postoji pravi vođa na Majdanu.

Pobunjenici žele da kontrolišu što više područja, ali ne samo zapadno od Kijeva. Ukrajinska pobunjenička vojska je u vojno-tehnološkom smislu veoma dobro organizovana. Pobuna se može zaustaviti samo jakom akcijom u zapadnoj Ukrajini, jer mislim da se pravi vođe skrivaju tamo. Mi ih ne znamo, ali oni daju naloge, što se vidi iz akcija pobunjenika kroz koje se vidi da postoji čvrst sistem i jasan strateški cilj. Njihova organizovanost se videla u paljenju guma na Majdanu i raspoređivanju iza vatrene linije. Rekao bih da su stručniji i od samog zloglasnog “Berkut”, a sav ovaj igrokaz sa specijalnom policijom s njima nema nikakve veze. Ovi su se borci dugo vremena pripremali za akciju.

UNA-UNSO ima iskustva u borbama u Abhaziji i Čečeniji i sve ove godine se nije raspalo jezgro ukrajinske pobunjeničke vojske, štaviše, oni su se godinama pripremali u vojnim kampovima i računa se da je kroz njih prošlo na desetine hiljada mladih ljudi. Zapadna Ukrajina je spremna za građanski rat, na pobunu. Tu su i generali, pukovnici koji imaju jedno zapovjedništvo, oružje i znaju šta žele.

Ovi profesionalni borci imaju jasan politički identitet, a on je apsolutno radikalan. Oni nisu za ulazak u Evropu u kojoj su Gvido Vestervele i Vitalij Portnikov, a ne žele ni u NATO. To su snage koje s prezirom gledaju na liberalne evropske zakone i ako pobede u zapadnim regionima i tamo uspostave svoju vlast, to će uticati na radikalizaciju sličnih pokreta u Evropi “, tvrdi Makim Ševčenko.

Država se ovde mora da se bori protiv ideološki motivisanog protivnika koji je vođen idejom koja ima vekovnu istoriju, a to je ukrajinska narodna revolucija. S druge strane država ima samo jednu poruku – “idemo živeti zajedno i držati se zakona.” U Janukovičevoj stranci ima ljudi kao što je Oleg Carev na Krimu, koji su u stanju da organizuju snažan pokret. Nažalost, u Ukrajini je vreme razdvajanja. Siguran sam da Krim i neka druga područja nikada neće pristati da Ukrajinom dominiraju ljudi sa Trga Neovisnosti. Ako predsednik ne uvede red, svedočiti ćemo oduzimanju i brojnih kancelarije i u istočnim regionima, kao i na Krimu.

Poslednji je trenutak da vlasti pokažu samopouzdanje i u pregovorima ne pristanu na nikakve ustupke. Ne treba pregovarati sa klovnovima poput Jatsenuka i Klička, nego sa pravim ljudima, istinskim liderima nacionalističke desnice sa Zapada, kao i najvišim vođama grkokatoličke crkve. Tema pregovora bi trebala biti: “Želimo li podeliti Ukrajinu i raskomadati je na nekoliko delova? “. Naravno da niko, ni na Zapadu, ni na Istoku to ne želi. No, ako vlasti sada podlegnu pritisku, Ukrajina će eksplodirati i jugoslavenski rat će biti dečja igra prema onome što će se dogoditi “, na kraju upozorava Makim Ševčenko.

Memorandum “Spasimo Ukrajinu!”

Memorandum “Spasimo Ukrajinu!” je objavljen, 12. februara, a napisali su ga eksperti iz “Izborsk kluba”, uticajne grupe intelektualaca dobro poznate predsedniku Vladimiru Putinu. U saopštenju se definišu svi aspekti “puzajućeg državnog udara ukrajinskih nacifasista”, ali i strateška pretnja Ruskoj Federaciji.Budući da u klubu odgovorne za nasilno svrgavanje vlasti u Ukrajini smatraju SAD i Evropsku uniju, memorandum predlaže hitan sastanak sa zvaničnicima iz Vašingtona kako bi se okončala ukrajinska kriza.

Pozivajući se na Memorandum o Ukrajini iz Budimpešte u kojem su 5. 12. 1994. SAD, Rusija i Velika Britanija definisali ukrajinski suverenitet, “Izborsk klub” traži da se ponovo okupe njegovi potpisnici, a ako se Rusija i SAD dogovore, a ne dođu predstavnici Ukrajine i Velike Britanije, odluke dogovora iz Budimpešte se trebaju proglasiti nevažećim. Tada bi na snagu stupila takozvana “hitna rusko-američka diplomatija”, kao što je bio slučaj sa Kubanskom krizom 1962.

Većina onoga što stoji u memorandumu podudara se sa izjavama koje je početkom februara dao savetnik predsednika Putina, akademik Sergej Glazev, te bivši general Leonid Ivašov. Njih dvojica su i sami članovi “Izborsk kluba” i koautori “Bele knjige vojne strategije” izdate početkom 2013. kao odgovor na američku vojnu doktrinu Prompt Global Strike”.

Memorandum “Spasimo Ukrajinu!” govori “kako situacija u susednoj zemlji preti da pređe granicu kada će Ukrajina postati klasična fašistička država”. Takav razvoj događaja bi doveo do toga “da Ukrajina od neutralne zemlje postane nova neuralgična tačka u Evropi i svetu i izvor haosa i nestabilnosti na samoj ruskoj granici”. Po mišljenju ruskih intelektualaca “ustupci predsednika Viktora Janukoviča, potezi Evropske unije i Vašingtona, uključujući i telefonski razgovor u kojem Viktoria Nuland i američki ambasador u Kijevu, Džefri Pat, sastavljaju buduću ukrajinsku vladu, stvorili uslove za nelegalno preuzimanje vlasti od strane opozicione koalicije i političkih snaga koje ne predstavljaju većinski interes ukrajinskog naroda “.

Optužuje se američka administracija da je u Ukrajinu poslala svoje diplomate, šefove i funkcionere obaveštajnih službi kako bi vodili celu operaciju. U memorandumu stoji “kako su Sjedinjene Države bile zabrinute da bi Ukrajina sa svojim ogromnim resursima mogla da stupi u savez sa Moskvom. Zbog toga se probudila američka administracija i pokrenula kampanju rušenja aktuelne i postavljanja proturuske vlade u Kijevu, te u tu svrhu se služi sledbenicima nacističkog kolaboracioniste Stepana Bandere “.

U dokumentu se govori o mogućim scenarijima rušenja vlasti u Ukrajini, što znači brzo i nasilno svrgavanje Janukoviča ili postavljanje koalicione vlade nacionalnog jedinstva, čime bi se postiglo isto, ali nešto sporije. Novi lider, verovatno bi bila, po izlasku iz zatvora, bivša premijerka Julija Timošenko – “preuzela bi vođstvo Ukrajine slijedeći nacionalističku platformu Olega Tjahniboka i ostalih profašističkih grupa, pa bi ovakav ideološki zaokret doveo do stvaranja otvoreno neprijateljske države na samim granicama Ruske Federacije čime bi se ugrozio proces globalne integracije bivših sovjetskih republika “.

Strateški interesi Ruske Federacije

S podnaslovom “posledice državnog udara na strateške interese Rusije, memorandum ukazuje” kako bi se novi režim u Ukrajini temeljio na ekstremno nacionalističkoj ideologiji, jer bi to bio jedini mogući mehanizam kojim bi se suzbile socijalne napetosti “. Takva vlast bi mogla doneti odluke “koje bi bile dijametralno suprotne ruskim interesima, u prvom redu pristanak na vojnu ekspanziju Sjedinjenih Država i NATO saveza, što je za Rusiju neprihvatljivo”.

Spomenimo kako paravojne formacije UNA-UNSO zagovaraju kako borbu protiv Rusije, što su dokazali u brojnim ratovima, tako i protivljenje ulasku Ukrajine u NATO alijansu, stoga je prilično nejasno na koji način se SAD misli da reše svog najjačeg igrača na bojnom polju, a iskustva iz Sirije govore kako bi situacija mogla degenerisani u posve nepredviđenom smeru. SAD u Ukrajini koristi iste snage za svrgavanje vlasti kao u Siriji, ovde je reč o otvoreno profašističkim grupama, a u Siriji o islamističkim ekstremistima, i pitanje je hoće li ih kasnije uspeti kontrolisati? Memorandum navodi kako bi nova vlast, bez obzira na bilateralni ugovor, dovela u pitanje ostanak ruske vojske na Krimu i Crnomorske flote u bazi Sevastopolju. Period od 6 do deset meseci ne bi bio dovoljan za uspešno premeštanje ruskih snaga i vojne infrastrukture na ruski teritorij u blizini Novorossijska.

OPASNOSTI NAKON NASILNOG PREUZIMANJA VLASTI UKRAJINSKIH NACIONALISTA SU SLIJEDEĆE:

Čistke proruskih snaga u istočnoj Ukrajini i na jugu zemlje, čemu bi usledio talas izbeglica u Rusku Federaciju.
Uništavanje proizvodnje vojno-industrijskih kompleksa koji rade za rusku vojsku u Kijevu, Dnjetropetrovsku i Harkovu.
Pojačani proces prinudne ukrajinizacije naroda na levoj obali Dnjepra, gde je prisutan veliki broj etničkih Rusa i onih Ukrajinaca koji govore ruskim jezikom.
Jačanje partnerstva Ukrajine sa NATO savezom i izgradnja NATO baza na teritoriji Ukrajine i na Krimu.
Istočna Ukrajina bi se pretvorila u mesto na kojem bi teroristi sa Kavkaza u miru vršili svoju obuku i vršili upade na ruski teritorij.
Primena taktike “EuroMajdana” u velikim ruskim gradovima, u prvom redu na teritoriji u kojem većinski žive etnički Rusi.
Progon Ruske Pravoslavne Crkve iz Ukrajine, čemu bi usledila pljačka njene imovine i manastira, čime se želi smanjiti ruski uticaj kako na Crkvu, tako i na civilne vlasti.
Pokretanje krivičnih postupaka protiv kompanija Gazprom, Rosneft i njihovih nadzornih odbora, kao i podizanje krivičnih prijava protiv Rusije na međunarodnim krivičnim sudovima i to pod raznim izgovorima.

ŠTA MORA UČINITI RUSIJA?

U završnom delu dokumenta se govori o tome šta Rusija mora da učini. Autori ukazuju na potrebu da se situacija u Ukrajini okarakteriše kao “katastrofalna za budućnost Rusije i svu post-sovjetsku regiju”. Mere koje Rusija po međunarodnom pravu mora preduzeti su slijedeće :

Zvanična procena puzajućeg državnog udara koji je ideološki fašistički i nacistički, kao i kršenje ljudskih prava svih naroda i etničkih skupina koji žive u Ukrajini.
Upućuje se apel ruskom i ukrajinskom narodu da se svim snagama odupre fašističkoj pošasti koja namerava da preuzme vlast u Kijevu, te da se u taj politički proces uključe široki društveni slojevi.
Pružiti direktnu ekonomsku i socijalnu pomoć regionima u južnoj i istočnoj Ukrajini, a sve putem bilateralnih programa koji će ukrajinskim kupcima garantovati manju cenu gasa, a u međuvremenu suspendovati moguće pozajmice ukrajinskoj vladi.
Pozivaju se ruski državljani da kontaktiraju prijatelje i rodbinu u Ukrajini, kako bi ih se podstaklo da se uključe u direktan politički proces protiv EuroMajdana, inicijative koja vodi u bratoubilački rat.
Pokretanje masovne kampanje putem televizije u kojoj će se pružiti podrška ukrajinskoj javnosti i obznaniti fašistički karakter državnog udara koji je u toku, te ukazati na negativne ekonomske posledice za Ukrajinu, posebno u južnim i istočnim regionima.
Međunarodnoj zajednici saopštiti da je za Rusiju neprihvatljivo stvaranje fašističke i antisemitske države na njenim granicama; takvo saopštenje zvanično uputiti u Ujedinjenim nacijama i u ostale međunarodne organizacije.
Apeluje se na vladu Ruske Federacije da u okviru Memoranduma o suverenitetu Ukrajine iz Budimpešte, potpisanog 5. 12. 1994. i u skladu sa članom 6. istoga, poruči vladama Ukrajine, Velike Britanije i Sjedinjenih Država da je nedopustivo uplitanje američke administracije u unutrašnje poslove Ukrajine, te da se sazove hitan sastanak svih potpisnika Memoranduma iz Budimpešte i da se zbog političke situacije i eskalacije nasilja raspravi o merama ekonomske prinude protiv svih onih koji zadiru u ukrajinski suverenitet.
U slučaju da se jedna od strana ne odazove pozivu na takvu konferenciju, spomenuti memorandum proglasiti privremeno nevažećim. Rusija bi onda trebala pokrenuti direktne pregovore sa Vašingtonom po uzoru na situaciju iz 1962. (Kubansku krizu op.a.) koja po svemu podseća na ovu u Ukrajini. Sjedinjenim Državama predložiti zajednički nadzor političkog procesa, razvoja događaja i izbora u Ukrajini, te posredovanje u rešavanju političke krize u toj zemlji. (Ovde je reč o ukazivanju na činjenicu da se Rusija ne sme isključiti iz procesa pregovora o budućnosti Ukrajine, a nikako o sklapanju saveza sa Vašingtonom op.a.)
Predložite Narodnoj Republici Kini i ostalim članicama grupe BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) da razrade plan ekonomske pomoći za Ukrajinu i saradnju u celoj post-sovjetskoj regionu, a sve s ciljem kako bi se osujetile hegemonističke pretenzije Sjedinjenih Država. Na kraju memorandum završava rečima:

“Ove akcije ruskih vlasti, zdravih snaga ruskog društva i svih drugih naroda u svetu, uz podršku izvršne vlasti obe zemlje mogu stabilizovati socijalnu i ekonomsku sliku Ukrajine i izbeći socijalnu i političku katastrofu u toj zemlji “.

Izvor
Srbin

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Rusija proglasila finansijski suverenitet

Zemlja je očuvala svoju ekonomsku nezavisnost uprkos nepovoljnim spoljnim uslovima, izjavio je ministar finansija Anton Siluanov na PMEF-u....

Imovina Banke Rusije ostaće zamrznuta – Juroklir

Odluka je zasnovana na činjenici da tužba Centralne banke Rusije protiv Juroklir banke nije priznata po pravu EU i Juroklir „ne priznaje nadležnost suda“...