U orbitu lansiran prvi «stražar»

Satelit za daljinsko sondiranje Zemlje Sentinel 1A danas lansiran s kosmodroma Kuru u Fancuskoj Gvajani uz pomoć rakete-nosača „Sojuz“. Ovo je prvo lansiranje po evropskom programu za monitoring Zemlje Copernicus. Za godinu dana Sentinel-1A treba da se pridruži sličan aparat Sentinel-1B, a u programu je predviđeno ukupno pet tipova aparata, čije je lansiranje planirano sve do 2020. godine.

Program Sentinel, u prevodu „stražar“ objedinjuje različite aparate namenjene monitoringu Zemlje u okviru evropskog programa Copernicus. Sentinel-1 je kosmički kompleks od dva aparata na polarnoj orbiti visine od skoro 700 km. Drugi satelit kompleksa biće poslat u kosmos naredne godine. Planirano vreme rada je najmanje 7 godina. U njihov zadatak spada radarsko posmatranje Zemlje. Kompleks nastavlja tradiciju ranijih evropskih aparata za monitoring Zemlje (na primer, legendarnog Envisat, koji je u kosmosu radio 10 godina), ali ih prevazilazi po geografskom pokrivanju, brzini prenosa podataka i pouzdanosti.

Podaci ovog aparata će se, između ostalog, koristiti za monitoring leda na Arktiku, posmatranje okeana, između ostalog, naftnih mrlja, za monitoring kopna, kartiranje Zemlje radi posmatranja šumskih masiva, vodenih resursa i tla, i bezuslovno, za upozoravanje i monitoring u vanrednim situacijama. Informacije Sentinel-1 će se u slučaju potrebe dostavljati u okviru međunarodne Povelje „Kosmos i prirodne nepogode“.

Prvi Sentinel-1 je lansiran u kosmos uz pomoć rakete-nosača „Sojuz“ s kosmodroma Kuru u Francuskoj Gvajani (ovo je sedmo lansiranje ruke rakete s evropskog kosmodroma).

Ove godine u orbitu treba da budu lansirani prvi aparati kompleksa Sentinel-2 za optičko snimanje Zemlje u visokoj rezoluciji i Sentinel-3, koji će dostavljati optičke, radarske i altimetričke informacije. „Četvrti“ i „peti“ „stražar“ će u kosmos krenuti znatno kasnije – 2020. godine i posle toga. Ni jedan ni drugi nisu samostalni sateliti, već kompleksi naučne aparature na aparatima Meteosat Third Generation i MetOp Second Generation, koji su namenjeni ispitivanju sastava Zemljine atmosfere.

Lansiranje aparata Sentinel Evropska kosmička agencija opisuje kao početak nove ere u satelitskom monitoringu Zemlje. Kao prvo, do sada je prikupljen solidan – u toku nekoliko decenija – materijal prethodnih posmatranja. Kao drugo, moderne tehnologije omogućavaju posmatranja Zemlje visokog kvaliteta i u dobroj rezoluciji. I kao treće, moderna sredstva za obradu i prenošenje informacija mogu da „samelju“ veliku količinu podataka, što omogućuje dobijanje informacija potpuno drugačijeg kvaliteta na izlazu.

Zapravo, program Copernicus (ranije poznat pod abrevijaturom GMES, Global Monitoring form Environment and Security, „Globalni monitoring prirodne sredine i bezbednosti“), koji objedinjuje satelitske i nadzemne podatke, kao i sredstva za njihovo dobijanje i obradu, koja su usmerena upravo na to da se korisnicima dostave satelitske informacije u maksimalno zgodnom obliku. Osim toga, sami podaci su opšteodstupni i besplatni, što ih čini važnim isporučiocem informacija za veliko mnoštvo sistema za obradu i dostavljanje satelitskih informacija, koje se ni iz daleka ne ograničavaju samo Evropom.

Olga Zakutnjaja,