Putin odobrio srbsko-ruski sporazum o grobljima da niko ne bude zaboravljen

Veliki srbski pesnik Jovan Dučić je na savršeno jezgrovit način opisao značaj koji ima kolektivno sećanje na ljude koji su silom večnog zakona prestali da žive fizičkim životom. On je rekao – „Umreti, to nije ništa, ali biti zaboravljen – to je najsvirepija odmazda smrti nad životom“.

Suštinski sledeći tu istu misao, predsednik Rusije Vladimir Putin je ratifikovao sporazum između Rusije i Srbije o održavanju vojnih grobalja, čime je stvorena pravna osnova za održavanje ruskih vojnih grobnica, spomenika i memorijalnih objekata na teritoriji Srbije, kao i obrnuto. Naravno, to je učinjeno upravo zato da se ne bi desilo da zaborav prekrije hiljade ruskih vojnika koji su kao saveznici i prijatelji Srbije izgubili živote na njenom tlu i tu bili sahranjeni na brojnim grobljima.

Podsetimo, jedno od najvećih, Rusko groblje ili Ruski nekropolj se nalazi na beogradskom Novom groblju, na kome je sahranjeno preko tri hiljade ruskih vojnih i duhovnih lica, državnika, naučnika i umetnika, koji su dali osetan doprinos razvoju srbskog društvenog života, a tamo se nalaze i posmrtni ostaci ruskih vojnika koji su poginuli tokom Prvog svetskog rata. Pomenuto Rusko groblje je donedavno bilo u izuzetno lošem stanju, iako se procenjuje da je to najveći ruski nekropolj izvan teritorije Ruske Federacije. Međutim, razume se da ni to groblje nije jedino, jer prema postojećim podacima u Srbiji ukupno ima 17 ruskih i sovjetskih vojnih grobalja na kojima je sahranjeno preko 5 hiljada sovjetskih vojnika, a pored toga postoji i najmanje 50 memorijalnih objekata i grobalja iz perioda Prvog svetskog rata, na kojima je sahranjeno još oko hiljadu ruskih vojnika.

A kada je reč o grobovima srbskih vojnika iz vremena Drugog svetskog rata koji se nalaze na teritoriji Rusije, njih je 35 i oni su takođe obuhvaćeni sporazumom kog je upravo ratifikovao Putin, nakon što ga je prihvatio i ruski parlament. Taj dokument predviđa razmenu podataka o postojanju, lokacijama i stanju vojnih grobalja, a dve strane treba da predaju jedna drugoj liste i lične podatke o poginulim vojnicima, sahranjenim na teritorijama obe zemlje, kao i mogućnost pristupa dokumentima u vezi lokacija na kojim se groblja nalaze. U sporazumu se još navodi da će Srbija i Rusija u svakom pojedinačnom slučaju izvršavati uzajamne obaveze i jedna drugoj na neograničeno vreme besplatno ustupiti zemljište za formiranje novih vojničkih grobalja ili obnavljanje starih.

Dakle, nakon prošlogodišnjeg potpisavanja tog rusko-srbskog sporazuma, a sada i posle njegovog ratifikovanja, stvorili su se potrebni uslovi da ne bude zaboravljen niko od Rusa sahranjenih u Srbiji, kao ni Srba koji počivaju u Rusiji, jer bi to, kako sam na početku kazao, po Jovanu Dučiću predstavljalo „najsvirepiju odmazdu smrti nad životom“. Takođe, u ovom trenutku možemo se nadovezati na misao klasika ruske književnosti Antona Pavloviča Čehova, koji je rekao - „Kada sunce sija i na groblju je veselo“, i da zaključimo da će nakon ovog međudržavnog sporazuma, ruska i srbska groblja ubuduće biti, ako ne vesela, onda barem dostojanstvena mesta kolektivnog sećanja. I to ne samo kada sija Čehovljevo sunce, nego uvek bez prestanka.

Ratko Paić,