Za i protiv „Vikipedije“

Na Runetu može da se pojavi alternativa najpopularnijeg danas informacionog resursa Vikipedije. Pristalice ove inicijative skreću pažnju na česte greške u člancima resursa. Ali najvažnije je to što je ova multijezična internet-enciklopedija vlasništvo jednog od fondova SAD i server resursa se takođe nalazi preko okeana.

O alternativi ruskojezičnom segmentu Vikipedije u Rusiji se govori odavno. Predlagano je, na primer, da se napravi slični nacionalni internet-projekat pod nazivom Znanje. Razmatranja ove ideje ponovo su pokrenuta pošto su krajem marta međunarodni sistemi plaćanja Visa i MasterCard blokirali operacije sa svojim kartama u pet ruskih banaka. Istina, blokada je trajala samo dva dana i malo je uplašila ruske građane. Ipak, bio je pokrenut proces stvaranja nacionalnog sistema plaćanja u Rusiji kao garancija finansijske bezbednosti zemlje. Na taj presedan podsetio je direktor Ruske nacionalne biblioteke Anton Lihomanov – jedan od glavnih pristalica „alterantivne“ Vikipedije.

- Rusija može i mora da napravi sopstvenu onlajn internet-ekciklopediju, a ne da zavisi od resursa kojim se upravlja iz SAD. Vikipedija je vredan resurs, tamo se informacije vrlo aktuelno obnovljaju, ali mi smo postepeno zaboravili da je to američki resurs.

Anton Lihomanov ima konkretne predloge kako da se formira sastav novog ruskofonskog elektronskog informacionog resursa.

- Može se iskoristiti kao resurs Velika ruska enciklopedija. U Rusiji je mnogo regionalnih enciklopedija koje bi mogle da se objedine – tačnije da se iskoristi to što već postoji. U slučaju potrebe, čini mi se, ne samo Ruska nacionalna biblioteka, već i druge velike biblioteke sa zadovoljstvom bi se uključile u taj rad – intelektualni potencijal ruskih biblioteka je velik.

Istovremeno rukovodstvo ruskog segmenta Vikipedije koji predstavlja izvršni direktor Stanislav Kozlovski nije sklono dramatizovanju situacije, jer Vikipedija se aktivno razvija i ima veliku budućnost.

- Mi smo prešli psihološku granicu – napisan je milioniti članak, tačnije ono što se činilo nemogućim mi smo uradili. Otvoren je novi projekat Viki-podaci – tačnije polako pravimo odvajanje faktičkih podataka od tekstova članaka i oni se sada čuvaju u posebnoj bazi i mogu automatski da se obnavljaju. Pravimo prelazak na semantički web – nekoliko godina i to će već biti.

Planirajući dugovremeni razvoj semantičke paučine – kako se naziva odnos između internet-servisa na osnovu analiza smisaonih veza – rukovodstvo Vikipedije na ruskom ističe da ovaj proces ništa neće ometati. A u slučaju da SAD odjednom počnu da vrše pritisak na Vikipediju, rekao je Stanislav Kozlovski, serveri će vrlo brzo preći iz te zemlje.

Olga Bugrova,