Francuski ekonomista: Ocene rejting agencija – drugostepeni faktor

Međunarodna rejting agencija Standard end Purs snizila je dugoročni rejting Rusije po obavezama u stranoj valuti do VVV- sa VVV s negativnom prognozom. U izjavi agencije se ističe da složena gepolitička situacija između Rusije i Ukrajine može da dovede do dodatnog bitnog odliva kako stranog, tako i lokalnog kapitala iz ruske privrede.

Ruske vlasti ocenama međunarodnih eksperata ne veruju, zato su istupile sa inicijativom formiranja sopstvene globalne rejting agencije. Ideja nije nova. O stvaranju evropske agencije koja može da bude alternativa američkoj „trojki grandova“ – Standard end Purs, Mudis i Fič – još 2010. godine govorio je Žan-Klod Junker. Njega su podržale Nemačka i Francuska koje, kao danas Moskva, smatraju da agencije monopolisti imaju svojstvo da greše. O principima rejtinga i o tome treba li danas investitori da slučaju američke eksperte, u intervjuu za Glas Rusije govorio je Norber Gejar, francuski ekonomista i autor knjige Rejting agencije.

Da li treba da utiče politički kontekst na zaključke rejting agencija i u kojoj meri?

- Obično agencije ocenjuju platežnu moć zemlje na godinu ili dve unapred, i svake godine ocena se revidira. Ipak geopolitički ili ekonomski događaj može da bude uzrok revidiranja rejtinga. Takvih primera u savremenoj istoriji je mnogo. Na primer, odmah posle ubistva bivšeg premijera Libana Rafika Haririja 2005. godine rejting ove zemlje je pao. Agencija Mudis je tada smatrala da može da se razbukta građanski rat, koji sa svoje strane može da dovede Liban do bankrotstva. Očigledan primer kako politički događaj može da utiče na odluku agencije.

Koju ulogu ove ocene igraju u donošenju odluka za investitore?

- Posle uvođenja novih evropskih pravila 2013. godine uticaj rejting agencija je pao. Njihove ocene su postepeno počele da nestaju iz finansijskih pravilnika evropskih i američkih strana. Finansijsko regulisanje sada je nezavisnije od agencija, nego u poslednjoj deceniji. Ipak investitori su nastavili da koriste ocene tri velike agencije – Standard end Purs, Mudis i Fič – zato što je to udoban i prost indikator, koji im omogućava da shvate platežnu sposobnost kompanije ili zemlje. Postoje i izuzeci, na primer SAD. Po skali ove tri agencije ocena SAD nije AAA. Ali za mnoge anglosaksonske investitore AA+ SAD je isto što i AAA. Svaki investitor ima svoju interpretaciju ocena.

Svemoć rejting agencija je relativna. Po meni, prvi pokazatelj treba da se smatra dohodak po obligacijama. To jasno pokazuje koliko je zemlji lako da dobije fondove od privatnih investitora. U Evropi stope padaju čak u južnim zemaljama, u kojima je bila ozbiljna dužnička kriza – na primer u Grčkoj ili Portugaliji. To znači da su se rejting agencije odnose prema tim zemljama i dalje sa velikim oprezom, dok su investitori optimističniji. U sistemu finansijskih tržišta vlast pripada onom ko ima kapital. Situaciju na tržištu rešavaju i određuju veliki investitori, fondovi, osiguravajuće kompanije i kreditori, a ne rejting agencije.

Ne samo Rusiju kritikuju američke rejting agencije. Objektivnost njihovih ocena je dovedena u sumnju, između ostalog u Francuskoj i Nemačkoj. Zašto?

- Za vreme krize zone evra 2011. i 2012. godine agencije su mnogo kritikovali zato što oni nisu uspeli da predvide krizu državnih dugova u Evropi i vrlo kasno su smanjili ocenu Grčke i drugim zemljama južne Evrope. Rejting agencije nisu u stanju da prognoziraju krizu. Konačno to je pomerilo njihove ocene na drugi plan i već dve godine one se smatraju drugostepenim faktorom.

Evropa planira otvaranje sopstvene rejting-agencije, koja može da istisne američku trojku. Smatrate li da je alternativa neophodna?

- Na današnji dan jedina alternativa je uvećanje konkuretnosti na tržištu rejting agencija preko njihovog spajanja. Kao što su na primer objedinjene kineska rejting agencija Dagong sa ruskom Rus-Rejting i američkom Igan-Džons. Tako sada u Hongkongu postoji solidna agencija koja se nada da će napraviti konkurenciju trima američkim. Ali to je potrajati. Pored toga, postoji pitanje navike. Anglosaksonski, američki i evropski investotori su navikli da se orijentišu na trojku i ne shvataju zašto da rade s nekim drugim. I to je čudno, zato što delimično krivica za hipotekarnu krizu 2008. godine leži na njima.

Marija Sidelnikova,