Evropsko proleće – borba za preživljavanje

Evropsko proleće sazreva dugo, ali ipak do danas nije stiglo. Početkom finansijske krize spasavali su banke. Bankrotstvo velikih banaka nije smelo da se dozvoli – radila je tradicionalna formula „Previše velik da bi pao“.

Zatim su spasavali budžet, nešto kasnije evro. 2011. godine nemački kancelar Angela Merkel je tvrdila: Krah evra znači krah Evrope. Sada je stiglo razumevanje da je najstrašnije za Evropu krah njenog ljudskog kapitala.

U nekim zemljama Evrope razmere nezaposlenosti prete da razore socijalne strukture društva, smatraju neki ugledni eksperti. Posebno je opasna sve veća nezaposlenost među omladinom. U Portugaliji ovaj procenat je skočio do 38%, ne zaostaje Italija – 37%, najgore stvari stoje u Grčkoj – 56%. Kritična je situacija u Španiji – 58% - to je gubitak cele generacije stručnjaka i gubitak novca. Ubuduće čitava Evropa treba da traži zajedničke recepte oporavka. Danas je već jasno da sitauciju treba popravljati, kaže rukovodilac centra za političku integraciju Evropskog instituta RAN, magistar političkih nauka Ljudimla Babinjina:

- I na nivou država – članova i na nivou EU uvodiće se programi koji će ometati odliv mladih stručnjaka, programi prekvalifikacije, zapošljavanja, privremenog rada, stvaranja fleksibilnijeg sistema tržišta rada. Zato što na svim nivoima postoji razumevanje da je to vrlo velika opasnost.

Evropsko proleće žele mnogi, ali koliko je ono moguće. Izbori za Evropski parlament će se odvijati 22. maja. Eksperti smatraju da će sve veće nezadovoljstvo odigrati svoju ulogu. Ipak, po mišljenju rukovodioca centra za Evroatlantska istraživanja Tatjane Zvereve, radikalne promene se ne predviđaju.

- Jača popularnost krajnjih stranaka koje su nezadovoljne tradicionalnim strankama, kako desnih, tako i krajnje levih, između ostalog mnoge od njih istupaju protiv, kritikuju aktivno EU. To je normalni demokratski proces. Zato izbori za Evropski parlament i postoje kako bi svi koji nisu zadovoljni mogli da izraze svoje mišljenje. Kakav će biti raspored snaga, pokazaće vreme. Ne mislim da će biti radikalnih promena, tradicionalne stranke takođe će dospeti u Evropski parlament i tamo biti prisutne.

To znači da i ubuduće Brisel pokušava da podvede sve pod isti metod. Tako zona evra i EU veoma zavisi od Nemačke, a Nemci zahtevaju strogu finansijsku disciplinu, budžetsku štednju, reformu tržišta rada. To se ne dopada mnogim članovima zone evra, ali Nemačka ne planira da odustane od svojih zahteva, pa i niko se posebno ne zalaže protiv, ističe Ljudmila Babinjina:

- Za sada niko nije izjavljivao da želi da istupi iz EU, bez obzira na bilo kakve antidemokratske odluke EU. Povodom ekonomije one možda izgledaju antidemokratske, ali one imaju svoju logiku, to je logika liberalnog ekonomizma. Za takve zemlje kao Grčka nema varijanti da li da poštuju ove zahteve ili ne, pošto se one same obraćaju za pomoć, između ostalog EU i MMF. Tu deluje ista logika – ekonomska. Da li se taj posao dopada stanovništvu, to je sasvim drugo pitanje.

Ekonomska neodređenost i rizici EU ostaju krajnje visoki. Kada će se situacija u Evropi srediti, za sada se ne zna.

Dijana Goršečnikova,