SAD bi najaradije zaboravile na Snoudena, a on se vratio u etar

Bivši obaveštajac Edvard Snouden je izjavio da će zamoliti Rusiju da mu produži privremeni azil. Takođe, izjavio je da nikada nije špijunirao za Rusiju niti bilo koju drugu državu. Objavljivanjem tajnih dokumenata, on je želeo da pokaže, koliko specijalne službe i Beli dom SAD krše prava pojedinaca zagarantovana ustavom. Američka televizijska mreža NBC je emitovala opširni intervju sa ovim 30-godišnjim „beguncem“.

Rok dejstva privremenog azila Snoudena u Rusiji ističe 31.jula. Snouden, kojem su vlasti SAD već „obećale“ životnu robiju, spreman je da ostane u Rusiji. Samo zbog toga, jer on smatra da je tu najbezbedniji:

- Ako bih mogao da odem na bilo koje drugo mesto, to bi mesto bilo moj dom. Ipak, razumem i znam šta mene čeka u slučaju povratka u SAD. Zato kada rok dejstva mog priremenog azila dođe gotovo do kraja, naravno da ću predati zahtev za njegovo produženje.

Televizijska mreža NBC je svoj razgovor sa bivšim obaveštajcem Snoudenom emitovala godinu dana nakon početka njegove složene životne priče. Američka administracija je očigledno vrlo burno reagovala povodom medijske „reanimacije Snoudena“.

Svako podsećanje na „slučaj Snouden“ izaziva u SAD vrlo bolne i burne reakcije. I kriza u Ukrajini, kako god to cinično zvučalo, došla je u nezgodni čas. Ta je kriza naterala sve da zaborave da Vašington konstantno prati i špijunira sve što se dešava u svetu: od sopstvenih građana do lidera inostranih zemalja.

Bivši obaveštajac je obelodanio sistem globalne špijunaže Amerike. Pokazalo se da je pod budnim okom Ujka Sema bilo oko milijardu ljudi u 60 zemalja. Obaveštajna služba SAD prisluškuje pregovore 35 vlada raznih država u svetu. Pa čak i svoje činovnike i službenike na raznim nivoima. Ukupno, elektornski dosije „Snouden“ sadrži oko 2 miliona fajlova.

Edvard Snouden je uveren da su vlasti SAD namerno pokušale da umanje njegov status u obe obaveštajne strukture i predstave ga kao nebitnog tehničara. Istovremeno, primetio je on, smešno je predstavljati ga kao ruskog špijuna:

- Apsolutno nemam nikakve odnose sa ruskom vladom. Nikada se nisam susretao sa ruskim predsednikom. Ruska vlada mene niti novčano niti materijalno ne podržava. Nisam špijun Rusije.

Snouden je podsetio da on uopšte nije ni želeo da dođe direktno u Rusiju. On je nameravao da iz Hong Konga avion otputuje u Latinsku Ameriku, međutim, u međuvremeno je (ne)očekivano Stejt department poništio njegov pasoš. „Zato kada me pitaju, otkud to da se nalazim u Rusiji, predložim da to pitanje preusmere državnoj administraiciji SAD.“

Televizijska mreža NBC je to i učinila i upitala državnog sekretara SAD Džona Kerija da prokomentariše reči Edvarda Snoudena. Iz odgovora Kerija je jasno da državna administracija SAD još uvek razmišlja u kategorijama „hladnog rata“. Iz reči državnog sekretara se moglo zaključiti da svako ko tranzitnim letom leti ka Kubi ili prosto boravi u Rusiji, automatski spada u kategoriju „izdajice“:

- Ako se on tako brine o Americi i tako veruje u Ameriku, neka se onda vrati ovamo i neka se pojavi pred američkim pravosuđem. Umesto toga, on se krije u Rusiji, autoritarnoj državi. I to što je sam priznao da ima nameru da ode na Kubu, već govori mnogo toga.

Trebalo bi reći da je 30-godišnji Snouden dao intervju iz dubokih patriotskih pobuda uz osećanje građanske dužnosti. Reč „patriota“, rekao je Snouden, tako je izvikana, da je njeno značenje gotovo poptuno devalvirano:

- Čini mi se da patriota ne bi trebalo da stavi vladu svoje države iznad svega. Patriota, po meni znači shvatati kad bi trebalo stati na stranu odbrane svoje države i svojih sugrađana. U ime zaštite od neprijatelja. A ti neprijatelji uopšte ne moraju biti spoljašnji. Neprijatelj može biti bilo ko narušava ustav i uopšteno loša politika.

Na talasu Snoudenovog obelodanjivanja tajnih podataka, Obamina administracija je izjavila i čak da će unekoliko reformisati delatnost tajne službe i uvesti delotovrniju kontrolu. Istina, kako pokazuje dosadšnja praksa prethodnih reformi, one nisu bile dovoljno delotovrne. Istražna komisija američkog kongresa, krajem 90-tih godina prošlog veka, stavila je potpis na dokument kojim se predviđa 25-30 milijardi dolara iz budžeta za obaveštajnu službu. Ove godine, troškovi odnosno izdvajanja su porasla do 78 milijardi dolara. Pri ovakvoj „ finansijskoj podršci“ teško da se obim rada obaveštajaca može smanjiti.

Andrej Fedjašin,