EU uvežbava sankcije Vašingtona

Žoze Manuel Barozu, koji se nalazi na čelu Evropske komisije upozorio je premijera Bugarske Plamena Orešarskog o „neophodnosti postupanja prema pravilima unutrašnjeg tržišta, tokom radova i izrade gasovoda „Južni tok“. U protivnom, upozorio je glavni evropski komesar- „energetska bezbednost Bugarske i EU može biti dovedena u opasnost“.

Kao što je poznato, u utorak je „Strojtransgas konzorcijum“ u čiji sastav ulaze ruska firma ZAO „Strojtransgas“ i bugarska Gasproekt Jug, pobedili na tenderu za bugarski deo „Južnog toka“.

Ipak, Evropska komisija je našla u ovoj pobedi protivrečja sa takozvanim „trećim energetskim paketom“. Početno protiv Gasproma, on zabranjuje da se stupa u pravne imovinske odnose magistralnim kompanijama, koje se uz to bave i eksploatacijom gasa.

Ministar ekonomije Bugarske Dragomir Stojnev je kao odgovor na briselske zahteve i pretnje izjavio da se nada da će se „pitanja u vezi sa Južnim tokom rešiti u bliskoj budućnosti". „Mi vodimo veoma intenzivan dijalog sa Briselom i bugarski eksperti učestvuju u ovom dijalogu veoma aktivno. Konjuktura poslednjeg perioda je unela svoje promene u smislu tona i dinamike pregovora, a tiču se statusa projekta. Izbori za evropski parlament, razvoj situacije u Ukrajini imaju svoje dejstvo na smer i pravac politizacije ovog pitanja“- izjavio je Dragomir Stojnev.

Ministar je takođe rekao da se tokom pregovora sa komesarom EU za pitanje energetike Ginterom Etingerom, mnogo puta pominjala „važnost ovog projekta za čitavu Evropu.“

Po mišljenju analitičara u slučaju problema sa isporukom ruskog gasa, cene energenata će uzleteti, a industrija EU će se naći u veoma teškoj situaciji. Gasprom isporučuje odnosno zadovoljava gotovo 30% ukupnih evropskih potreba gasa. Gde na primer, konkretno- Finska 100% zavisi od ruskih isporuka, Bugarska 85%, Češka 80%, Slovačka 63%, Grčka 55%, Nemačka 40%- su zavisne od gasa iz Rusije

Do pripajanja Krima Rusiji, Južni tok je delovao kao prilično rizičan projekat, posebno imajući u vidu evropsku krizu i skupi proces postavljanja gsovoda po morskom dnu“- govori rukovodilac Centra ekonomskih istraživanja Instituta globalizacije i društvenih kretanja Vasilij Koltašov. Ipak, sada, po rečima eksperta „U ovoj situaciji EU je zainteresovana da nađe takvo rešenje situacije koje bi primoravalo Moskvu da se dogovara, ponižava i moli novu neobanderovsku vlast i nema nikakav prostor:

- Jedan od glavnih zadataka evropskih službenika je da smetaju pri izgradnji Južnog toka i samim tim da liše Rusiju mogućnosti da zaobiđe sve probleme i da zadrži principijelnu poziciju, bez obzira na to, kakve će možda gubitke imati Rusija od toga što isporuke gasa neće prolaziti preko teritorije Ukrajine, tim pre što to može da se pokaže prosto nemogućim u situaciji razvoja građanskog rata u Ukrajini. Zato bi bilo odlično da bugarske i balkanske vlasti deluju zajedno i da ne daju mogućnost da padnu pod pritisak evropske birokratije.

Ekspert smatra da mešanje EU u ovo pitanje sada izgleda kao specifični vid realizacije sankcija, koje je savetovao Vašington i želju da se slomi otpor Rusije u svim tačkama u Ukrajini, nateravši Moskvu da igra prema pravilima novih kijevskih vlasti.

Po mišljenju bugarskog ekonomiste profesora Čavdara Nikolova, dešavanja u Ukrajini udaljavaju Rusiju od Evrope, iako to nije glavno što se dalo čuti u reakciji Evropske komisije u smislu izgradnje Južnog toka:

- Pri svim ovim zahtevima i zamerkama Evrope na račun ruske politike i demokratije, u ovoj konkretnoj situaciji reakcija EU bi se mogla nazvati ludiranjem, iako bez osnova, smatra Čavdar Nikolov. Neophodnost izgradnje „Južnog toka“ je jasna, vreme je to pokazalo. I Bugarska bi trebalo, iako članica EU, da ustanovi svoja pravila i da ih uvede u igru- to je u njenim interesima, ubeđen je bugarski ekspert.

Nataljija Aleksandrova,