Budućnost evra u Evropi za sada stabilna

Zoni evra uskoro može da se pridruži još jedna zemlja EU. Komitet Evropskog parlamenta za ekonomska pitanja odobrio je uvođenje evra u Litvaniji od 1. januara 2015. godine. U julu konačno rešenje treba da donese Evropski savet.

Litvanija će postati 19. zemlja članica zone evra — ekonomskog i valutnog saveza zemalja EU, čija je zvanična valuta evro. Prilikom stupanja zemlje u EU, pridruživanje zoni evra podrazumeva se automatski, ali radi toga državi je potrebno da odgovara takozvanim Mastrihtskim kriterijumima. To su finansijsko-ekonomski pokazatelji zemlje po kojima se procenjuje vitalnost finansijskog sistema, nivo cena i stabilnost valutnog kursa, podseća direktor Centra za istraživanja evropske politike u Briselu Karel Lano.

- Pridruživanje zoni evra dešava se automatski, čim zemlja počne da odgovara određenim kriterijumima. To se tiče nivoa inflacije i državnog duga. Naravno, zemlje mogu da budu odbijene. Ipak, zemlja sve jedno može da se obrati Evropskoj komisiji ako, na primer, veliki državni dug postoji, ali on se smanjuje. Komisija će predati svoju ocenu komitetu Evropskog parlamenta za ekonomska pitanja ECOFIN /Economic and Financial Affaires Council/.Pitanje uvođenja evra je pitanje zvaničnog stava rukovodstva zemlje, da li ona dozvoljava korišćenje te valute. U Danskoj svugde možete da platite evrima. U Bugarskoj možda nije tako. Isto je i Švedskoj, zato što vlasti to nerado dopuštaju. Tačnije prevni odnos prema evru je isti (one su dužne da ga prime), ali u praksi je sve drugačije. Danska zavisi od trgovine sa Nemačkom i drugim zemljama, od turizma. Naravno, može se koristiti elektronsko plaćanje, ali uvek će se uzimati komisija za zamenu valute.

Bez obzira na mnoge izuzetke, politika Brisela podrazumeva obavezno stupanje zemalja članica EU u zonu evra. Olakšice su bile dozvoljene za Dansku i Veliku Britaniju, u svakoj zemlji treba da bude sproveden referendum o prelasku na evro, koji, između ostalog, nije ni održan. Poljska se odnosi prema evru sa skepsom, izjavljujući a učešće u zoni evra treba da bude korisno pre svega samoj Poljskoj, i da pre završetka dužničke krize ona nikuda neće stupati. Švedsko društvo se izjasnilo protiv pridruživanja zoni evra. Evropska komisija se odnila prema tome tolerantno, stavivši do znanja ipak da neće trpeti sličan kurs od budućih članova EU.

Pri tome neke zemlje van granica EU su primile evro kao svoju valutu. Bez dogovora sa EU evro koriste Crna Gora i Kosovo, birajući zavisnost zemlje od već postojećeg novca u opticaju: pravo na štampanje sopstvenih moneta pruža samo formalno stupanje u zonu evra. Takođe u jednostranom poretku valuta se koristi na Kipru. Korišćenje evra u ovoj državi pomaže da se stabilizuje njihova ekonomija: vrlo je teško podržavati nezavisnost valute u maloj privredi na otvorenom evropskom tržištu.

- Jedan od osnovnih principa zone evra je podrška stabilnosti evra: finansijska politika sastoji se u raspodeli poreza unutar EU i podržavanju državnog duga svake njene zemlje na nivou ne većem od 3% nacionalnog bruto proizvoda. Prema informacijama Komiteta Evropskog parlamenta za ekonomska pitanja, ove godine prema 11 zemalja EU trebalo je da budu primenjene mere likvidacije budžetskog deficita. Ovaj pokazatelj, ipak, smanjen je u poređenju sa 2011. godinom, kada je za 24 zemlje od 28 zemalja EU bila potrebna pomoć.

U ekonomiji EU označena je pozitivna dinamika. Očekuje se da će rast nacionalnog bruto proizvoda EU i zone evra 2014. izneti 1,5% i 1,2%, dok će se 2015. tempo rasta nacionalnog bruto proizvoda ubrzati: do 2,0% u EU i do 1,8% u zoni evra. ECB sprovodi aktivnu, čak agresivnu stimulišuću politiku. Jedan od načina da se poveća konkuretna sposobnost jeste pad kursa evra. Po pravilu, ublažavanje monetarne politike dovodi do slabljenja nacionalne valute. Za sada značajna promena kursa jedinstvene valute nije zabeležena. Ipak u perspektivi dalji rast evra je ograničen. Rast kursa evra direktno je vezan za pad evropskog izvoza i usporenje rasta nacionalnog bruto proizvoda.

To se tiče pre svega dinamike evra u odnosu na američki dolar. Evropska komisija veruje da rad ECB na formiranju bankarskog saveza i brižljivija provera bankarskih aktiva će omogućiti da se obnovi poverenje prema evropskom finansijskom sistemu, doprineti napretku ekonomije u celini. Evru se okreće sve više investitora iz azijskih zemalja. EU ostaje najveća svetska privreda, ogromno tržište za plasman i investicije. Aktivna trgovina, sloboda kretanja i razmena turista pojednostavljuju se postojanjem zajedničke valute. Zajednički mehanizmi regulisanja pomažu da se stabilizuje ekonomija zone evra. Ako jače zemlje EU mogu da dozvole sebi da sačuvaju nacionalnu valutu, to ne može da se kaže o slabijim privredama Evrope.

Jekaterina Ivanova,