Homosekači i desnosekači - zauvek sa rukom pod ruku

Potpredsednik Džo Bajden je nedavno izjavio da zaštita prava seksualnih manjina mora da bude iznad nacionalnih kultura i socijalnih tradicija. Baš tako! Govoreći pred stotinu nastranih  iz SAD i   «drugih zemalja» koje nisu imenovane,  u svojoj rezidenciji u Vašingtonu, u vojno-pomorskoj opservatoriji, Bajden je saopštio da je predsednik Obama dao zadatak diplomatskoj službi SAD da doprinese zaštiti prava gejeva, lezbejki, biseksualaca i transgendera u čitavom svetu. On je čak ubeđivao međunarodnu gej-bratiju da su pobornici prava gejeva i lezbejki aktivni činioci u osnovnom toku društvenog života (među onima koji određuju pravce društvenog života), i da su njihovi protivnici – marginalci. «Vi predsstavljate većinu, a oni drugi – to su trogloditi» - napravio je matematičko otkriće ovaj funcioner. Trogloditima je nazvao one, za koje je pisana Biblija - Zakon Božji. U 80 zemalja sveta postoje zakoni čiji je zadatak  da se suprotstave propagandi sodomije. Bajdenova izjava predstavlja samo ispad pravog sataniste koji je skinuo svoju masku. Pri tom Bajden još kaže: «Mene ne zanima kakva vam je kultura. Neljudsko ostaje neljudsko, a predrasude su uvek predrasude». U predrasude, po njemu, spada  Biblija, koja je za njih zastarela.  Neljudskost  je  Bajden  pomenuo sa takvim naporom kao da sodomite neko napalmom pali, isto onako kako su  palili pravoslavce u Odesi, kao da ih ubijaju   iz helikoptera automatima - kao što su prolaznike u Donjecku, kao da ih bombarduju iz aviona kao u Lugansku što su, kao da ih obasipaju minama i granatama kao civile u Slavjansku…

«Isključivost»  Amerike koja sebi dozvoljava da se ponaša kao žandar ne bi bila potpuna da je prošla bez pretnji. Bajden upozorava da države koje neće da ozakone prava LGBT populacije moraju da «plate cenu za svoju neljudskost».

U Kijevu su se lokalne «pederske vođe»  sa puno entuzijazma odazvale na Bajdenove reči. A odazvali su se vojnom histerijom. Uime «Gej-alijanse Ukrajine» izvesni Taras Karasijčuk, slatko se smešeći, izjavio je: «Mi želimo da naši sugrađani i sugrađanke znaju: LGBT je za jedinstvenu i jaku Ukrajinu koja gradi sve tešnje veze sa Evropskom unijom». Drugi aktivista nekakve Koalicije za suprotstavljanje diskriminaciji - Nazarij Borski – izrazio se još borbenije, u «desnosekačkom» duhu: «Ove godine je naš zadatak da ne dozvolimo  «kožuharima» (pogrdan naziv za Ruse – prom.prev.) i proruskim provokatorima da nas skrenu sa puta kojim hoćemo da se izborimo za prava čoveka u Ukrajini za sve, pa i za LGBT_zajednicu». «Da nas skrenu» - ta izjava   izgleda da računa da su u Kijevu mozgovi skrenuli već kod svih. Otkud  znamo – možda je Borski u tom smislu u pravu. Mada je mogao da se izrazi i jednostavnije, mogao je da kaže da se oni, koji su u polnom  smislu nastrani, bore za nastavljanje sramotnog rata u Donbasu, kao i za polno jedinstvosarežimom. Među seks-manjinamapostoje i pacificistička raspoloženja, ali i taj deoponavlja kao mantru laž o «spoljnoj agresiji»: «Sada, kada je Ukrajina nastradala zbog spoljne agresije, kada pokušavaju da društvo razdvoje time što raspaljuju mržnju…»

Fašisti će bez obzira na seksualnu orijentaciju, nacionalnu pripadnost i gamu boja na zastavama uvek da nađu zajednički jezik. Kažu da je neko već napravio i plakate: «Homosekač i desnosekač – zauvek sa rukom pod ruku!» Avakov sa Porošenkom i Jaroš sa Kolomojskim i Laškom bi se baš  dobro slagali  uz takve plakate.

Interesantno je da su Ukrajina, Moldavija i Gruzija, koje se udružuju u EU zajedno, kao buketić, kao mirođija u leji,  što se tiče gej-propagande u sličnoj situaciji, mada ipak  postoji i razlika.
U Moldaviji je parada sodomita održana 17.maja. Povorka  je predstavljala vrhunac festivala «Duga nad Dnjestrom»  i u njemu su učestvovali «članovi zajednice LGTB, njihovi rođaci i prijatelji».  Javljano   je da je «manifestacija»  održana uz podršku predstavnika «nekih ambasada». Pri tom su bezbednost manifestanata obezbeđivali policajci, «čija je brojnost premašivala broj učesnika parade».  Nastrani su išli gradom i uzvikivali nepovezane reči, tipa «Sloboda» i «Vreme je da je svako svoj»…

Episkop Beljcki i Feleštski, Markel, u vezi s tim je izjavio: «Ne sumnjam da će antihrišćani iz evropskih zemalja, kao i predstavnici njihovih ambasada u našoj državi da podrže čitavu tu bruku, jer njihov je cilj uništenje pravoslavlja i hrišćanstva uopšte. Ali bez obzira ko će da izađe, mi ćemo se moliti  da ih Gospod prosvetli, da ih prekori zbog njihovih postupaka koji nisu nimalo hrišćanski». Posebno  je važno ono što je vladika Markel rekao direktno: «Mi osuđujemo nemoralne napade koji donose pogibiju ljudskim dušama. Hteo bih da u ime Crkve koju predstavljam  kažem da pozivam sve hrišćane da se uzdrže od učestvovanja  u sličnim paradama koje su suprotne našem hrišćanskom učenju, te zato mi odlučno osuđujemo greh koji propagandiraju seksualne manjine. Njihova je stvar šta oni rade po svojim spavaćim sobama, ali neka taj greh ne iznose na ulice!..»

U Gruziji je vlast rešila da ove godine odbije održavanje gej-parade, sećajući se nemira iz prošle godine. Tada je na prospekt Rustavelija izašlo 20.000 pravoslavaca i rasteralo nastrane. „Tolerantnim“ nije uspela da pomogne ni policija, niti bilo koja „neka ambasada“. Gruzini su čuli glas Crkve. Katolikos-Patrijarh vseja Gruziji Ilija Drugi se uoči događaja obratio vlastima molbom da se  akcija nastranih odloži: „Kako je poznato javnosti predstavnici seksualnih manjina i njihove pristalice se pripremaju da 1.maja ove godine održe u Tbilisiju, na Prospektu Rustavelija, akciju čiji cilj nije rešavanje problema tih ljudi, već špekulisanje sa tom temom, jer je  činjenica da u našoj zemlji, bez obzira na ustaljeni tradicionalni pogled na svet, oni mogu lični  život neograničeno da vode onako kako sami žele…“

Vlasti to nisu čule, ali narod jeste. Saakašvili je pola godine posle toga prestao da bude predsednik i otišao je da svoju poznatu kravatu žvaće u Kijevu.

Ali to je samo ono što se vidi spolja. Drugog maja je parlament Gruzije  doneo zakon „Iskorenjivanje svih oblika diskriminacije“ koji je  predsednik Georgij Margvelašvili   potpisao. U tom zakonu je određena zabrana diskriminacije po osobinama seksualne orijentacije i genderskog identiteta,  tako da je njegovim potpisivanjem   on dao zeleno svetlo   propagandi izopačenosti - propagandi sodomskog greha. Ako ne milom – onda silom, ako ne za vreme Saakašvilija – onda u vreme sledećeg – volja zapadnih zakonodavaca mode je sprovedena u delo. Protivnici zakona su u Gruziji nazvani „prorusi“, a oni koji u evropskim vrednostima vide „samo homoseksualnost, incest i pedofiliju“   rade u skladu sa „planom Putina“. E, to je već sasvim   ukrajinski!

A kako stoji stvar sa „evropskim vrednostima“ u Kijevu, gde su se  nacisti najzad oslobodili? Evropska komisija, sećajući se da je neofašistička „Sloboda“ imitirala protest protiv gej-parade, rešila  je  da u izvikanom „antidiskriminacionom zakonu“  povuče svoj zahtev za davanje garancija   seks-manjinama. Stvarno, da je Evropska unija baš zahtevala da se taj zakon, u kome će biti navedene garancije,  donese, „Sloboda“ bi izgubila svoje biračko telo. Međutim, za sada u planove Zapada još nije ušla svađa sa Galicijom. Mnogo je važnija stvarna situacija.  Za gej-nade u Ukrajini nema više nikakvih prepreka. Kako se izražava ministar pravde Ukrajine – „zakon je „zajednički u odnosu na opštu zaštitu svih, bez obzira na rasnu pripadnost i religiozna ubeđenja“. I vuci siti, i ovce zajedno sa petlovima na broju!

Da konstatujemo da je prošle godine „Berkut“,tj. jedinice za specijalnu namenu, u Kijevu snažno štitio pohod sodomita  od pravoslavaca. Pohod je bio jadan i sramotan. Bez obzira na to  među pravoslavcima vlada mišljenje da katastrofa koja je zadesila „Berkut“, a za njima i čitavu Ukrajinu, predstavlja posledicu minutnog slavlja sodomita iz 2013.godine…

Nova vlast u Kijevu u svim sferama života seje greh kao normu - i glasno i tajno – od ubistava i pljački do laži po medijima i propagande sodomije. Ali, treba se setiti da se „sve vraća, sve plaća“. Nove teške događaje Ruski svet će prevazići, baš kao što je to i do sada činio. 

Autor: Oleg Bibikov