Informacioni rat pre 110 godina

Mnogima se čini da je „informacioni rat“, koji je izbio u medijima različitih zemalja u vezi s događajima u Ukrajini nešto novo. Međutim, nije tako. Na to su odlučili da podsete radnici Muzeja političke istorije Rusije u Sankt-Peterburgu. Izložba „Propagandni duel u periodu Rusko-japanskog rata 1904-1905. godine“ ima za cilj da pokaže političku osnovu Rusko-japanskog rata i da prikaže metode propagande, kao zaraćenih država, tako i evropskih zemalja i SAD.

„Pomislili smo: hajde da pokažemo kako su se u vreme kad nije bilo televizora i radija, pa čak ni kinematografa, vlasti država borile za međunarodno javno mnjenje,“ – priznao je rukovodilac izložbenog odeljenja Muzeja Aleksandar Smirnov. Eksponati omogućavaju da se vidi razlika u tome kako su se događaji od pre 110 godina doživljavali u zaraćenim zemljama.

Koordinator izložbe, stariji naučni saradnik, Andrej Misko je istakao za „Glas Rusije“.

- Još pre toliko godina bilo je jasno da se uspeh u ratu ne postiže samo oružjem, već i delovanjem na ljudske umove. Od prvih dana rata zvanična ruska propaganda je prikazivala Japance kao karikature, što je bilo vrlo ponižavajuće. Ruski primitivna umetnost je u početnoj fazi rata, po pravilu, prikazivala ruskog vojnika kao nekakvog Gulivera koji Liliputance-Japance razbacuje „samo levom“. U isto vreme, japanski umetnici su ruske vojnike prikazivali kao dostojne protivnike, pošto to nalaže samurajski kodeks.

Ruska propaganda je u konačnom odigrala negativnu ulogu u smislu da je u naciji i u vojsi stvorila takvo raspoloženje da su mislili da će pobeda biti laka i brza. A perspektive pobede koje su se ocenjivale u duginim bojama za Rusiju su se pretvorile u vojno-politički krah.

Zanimljivo je da interesovanje za propagandni duel nisu pokazali samo Rusija i Japan, već i druge zemlje koje nisu učestvovale u ratnim dejstvima – Engleska, Francuska, Nemačka i SAD. Sve su one imale svoje interese, ističe stručnjak:

- I na razglednicama – prilično oštrim, satiričnim, i u časopisima, i na karikaturama, odražava se ovakav stav. Pritom je javno mnjenje zapadnih zemalja većinom bilo usmereno protiv imperatorske Rusije. Osim vesti o morskim borbama listovi Zapadne Evrope i SAD su objavljivali karikature na kojima je Rusija najčešće prikazivana kao nakazni kozak ili kao grabljivi i zlobni medved koji pruža svoje šape s kandžama prema mršavoj gejši... Ruska zvanična štampa nije ostajala dužna i prikazivala je ove zemlje u vidu karikatura. Istina, zapadni karikaturisti su ponekad i Japan izvrgavali ruglu. Na primer, na izložbi je prikazana francuska karikatura pod nazivom „Istočnjački ljudožder“ gde je Japan prikazan kao strašni zmaj koji proždire Kinu i Mandžuriju. Dakle, može se reći da su tih godina postavljani temelji informacionog rata...

Govoreći o aktuelnosti izložbe Andrej Misko ističe:

- Svaki rat je lako započeti, ali se iz njega ponekad teško izlazi. I glavno je to što se u politici ni u kom slučaju ne smemo uzdati u oružje, u „male pobedonosne ratove“ kao način za rešavanje svojih unutrašnjih problema.

Ekspozicija se ne ograničava karikaturama. Izloženi su primerci vatrenog i hladnog oružja, municija, oprema, nagrade koje su se davale učesncima u ratu, agitacioni materijali, fotografije, veliki broj periodične štampe, pa čak i note i tekstovi pesama iz perioda Rusko-japanskog rata. Tu je i maketa ruske krstarice „Varjag“, koja je u februaru 1904. godine učestvovala u bici kod korejske luke Čemulpo. Izložba će trajati do kraja septembra.

Ljudmila Saakjan,