Cijena revolucije

Prema statistici enciklopedija Brokhausa i Efrona, Rusije je početkom dvadesetog veka, po svim ekonomskim pokazateljima, ulazila u šestorku vodećih država. Revolucija je donela građanski rat, crveni teror, kolektivizaciju, glad i represije 30-ih godina. Koliko je koštala narod revolucija, istoričari još uvek ne mogu da odrede. Ali, u jednom se slažu - to je bila jedna od najvećih tragedija u ruskoj istoriji.

Uništiti do temelja prošlost i potom izgraditi novi svet - rečenica iz svetski poznate "Internacionale" koju je napisao francuski revolucionar Ežen Potje u vreme uništenja Pariske komune, postala je himna svih komunista, socijalista i anarhista. Boljševici su ovaj poziv u potpunosti ispunili. Oktobarska revolucija 1917. godine jedno je od najkrvavijih poglavlja u istoriji Rusije, smatra vodeći ekspert Fonda za istorijske perspektive Pavel Svjatenkov:

- Revolucija - to je neka vrsta infarkta države. Ona je zato uvek praćena katastrofalnim potresima koji često vraćaju društvo nekoliko decenija unazad u ekonomskom, kulturnom i društvenom razvoju.

Pitanje o uzrocima Oktobarske revolucije - da li je to bila istorijska slučajnost ili je bila neizbežna - i dalje obuzima umove istoričara. U svakom slučaju, tvrdnja o nazadnoj autokratskoj Rusiji koja je tražila radikalne promene u razvoju, nije održiva. U dvadesetom veku, Rusija je postala jedna od najuticajnijih svetskih sila. To je bila veoma centralizovana i u mnogome prosvećena država. U Rusiji su se pojavili oblici parlamentarne demokratije - Državna Duma, jaka lokalna samouprava - zemstvo. Tokom revolucije došlo je do sloma tog istorijskog puta na kojem se nalazila Rusija, siguran je Pavel Svjatenkov:

- Ruska privreda je bila osakaćena, iako se nalazila u usponu. Kao rezultat toga, krajem 20. veka, vidimo da je uticaj Rusije u svetu veoma oslabljen. Početkom 20. veka 10% svetske populacije živelo je u Rusiji, a sada samo 2%. Rusija početkom 20. veka bila je jedna od zemalja sa najbržim razvojem. Pri tom, ubrzano se razvijala industrija, nauka, kultura.

Jedan od glavnih uzroka revolucije bio je duhovni pad društva, smatra glavni istraživač na Institutu za rusku istoriju RAN, doktor istorije Vladimir Lavrov:

- Car Aleksandar II je izveo potrebne promene, sjajne reforme koje su dovele zemlju na drugo mesto u svetu po privrednom rastu. Za vreme Nikolaja II čak smo zauzeli prvo mesto u svetu po industrijskom razvoju. Ali takve pozitivne promene nisu bile praćene pravilnim duhovnim i moralnim preporodom. Došlo je do ideološke konfuzije. Veoma su se raširile materijalističke, ateističke, socijalističke i druge ideje. Agrarno pitanje, i naravno, veoma je važno, to što se revolucija 1917. godine dogodila u pozadini Prvog svetskog rata. Sve je to imalo svoju ulogu. Revolucija kreće od glave. Prvo ljudi veruju da moral ne postoji. Možete da uradite bilo šta, ako to služi njegovim idealima. Ti ideali su se pokazali utopijom, jer je komunizam, gde je sve zajedničko - bajka. Radi bajke desetine miliona ljudi je umrlo.

Na pitanje koliko života je odnela revolucija, istoričari do danas ne mogu dati tačan odgovor. Navode se cifre da je tokom Prvog svetskog rata Rusija izgubila skoro milion ljudi, a u građanskom ratu, koji su pokrenuli boljševici - od 12 do 15 miliona ljudi. Glad i razaranja, odneli su još oko 5 miliona ljudi. Praktično je bilo uništeno seljaštvo, plemstvo, kozaštvo, sveštenstvo. Samo u revolucionarnim godinama u inostranstvo je otišlo tri miliona ljudi. To su bili najbolji, najobrazovaniji naučnici, inženjeri i oficiri - cvet nacije. Milioni su bili podvrgnuti represijama. To je bila cena revolucije, koju su boljševici zamišljali kao veliku i bez krvi. A, u stvari, ona je bila prljava, krvava i sa užasnim posledicama.

Svetlana Kalmikova,