Ne volim kokain, samo mi se sviđa njegov miris

Crta belog praha na crnom stolu i opuštena atmosfera bezbrižne zabave. Skupi sportski automobili, mladi modeli koji uvijaju marihuanu u novčanicu od sto dolara, koju će potom popušiti sa svojim bogatim pokroviteljima. Nikakvih uznemirujućih misli i brige o budućnosti. Zašto ne probati?

Lepa slika raskošnog života koju često gledamo u filmovima, malo ima zajedničkog sa stvarnošću. Ali, sigurno su skoro svakom barem jednom u životu nudili da "proba". Nekoga su hteli "ugostiti" u školi ili na univerzitetu. Nekome se predlagao ubod iglom ili da "pomiriše" u društvu ne previše pouzdanih prijatelja. Nekome je neko prišao uveče na ulici sa belom kesicom. Ovde se već ne radi o prikrivenoj propagandi "razmaženog" načina života preko kinematografije i književnosti.

Ne, niko ne spori, mnogi reditelji i pisci pokazuju život zavisnika bez ulepšavanja, sa ružnim i šokantnim detaljima. Na primer, šta košta prosvetni video-snimak za školarce, na kojem se pokazuju farmerke, čvrsto pripijene uz telo, tačnije urezane u meso, beskrvne, kao skelet dečake navučene na heroin. Na adolescente to jednostavno ostavlja trajan utisak i savršeno trezni sve one koji veruju da je "snežni" kokainski put na zlatnom poklopcu toaleta u skupom noćnom klubu - znak uspešnog života.

Prema statističkim podacima, narkotici se najviše šire u školama, univerzitetima i klubovima. Tamo gde je maksimalna koncentracija mlađe generacije po kvadratnom metru. Mladi i neiskusni se lakše daju ubediti da probaju nešto "novo", da se privuku na "nova iskustva", ili jednostavno da se dobiju na "slabost". 78% narkomana prvi put su probali drogu na ovim mestima. I ne poslednju ulogu u odluci "da uzmu dozu" odigralo je uverenje da je droga - atribut šika, bezbrižnog života, sa kojeg se uvek može skinuti.

U stvari, to i nije baš tako. Prvo, postoji individualna predispozicija za psihotropske supstance, što znači da čak i sa jednom dozom organizmu može tako da se svidi stanje "euforije", da momentalno dođe do zavisnosti. U stvari, narkomanija je bolest. Nedavne studije su pokazale da se ljudi rađaju sa predispozicijom za upotrebu psihotropnih supstanci. Eto, zašto neko može dugo vremena da uzima drogu i da se skine u bilo kom trenutku, dok drugi već posle prvog puta padaju u zavisnosti. Nikad ne znaš kojoj grupi ti pripadaš... Pa, bolje je ne rizikovati.

Sa ovim se slaže i Aleksej Ivanov, koordinator rehabilitacionog centra za zavisnike od droga "NarkoStop" i pomoćnik deputata Državne Dume Ruske Federacije:

- Pre ili kasnije svi ljudi se susretnu sa drogom i alkoholom. Prema zvaničnim statističkim podacima, 30% onih koji dožive do 40 godine probalo je drogu, dok je 100% probalo alkohol. Oni kod kojih je bio narušen biohemijski balans centralnog nervnog sistema, po prvi put se osećaju dobro, samo probajući alkohol ili drogu, jer bilo koja vrsta droge direktno ili indirektno "normalizuje" nivo hormona "sreće".

Kod ljudi sa hemijskom zavisnošću urođene su osobine razmene supstanci. Kada osoba koristi drogu, ona spolja dobija ono što joj nedostaje iznutra. Dolazi do naglog oslobađanja hormona sreće u krvi, nastupa euforija i mozak počinje da se prilagođava tome, na račun širenja količine unetih receptora endorfina.

Međutim, prema razočaravajućim činjenicama, svake godine raste broj ljudi "predodređenih" za zavisnost ka narkomaniji. A "trgovce smrću" ne zaustavljaju nikakve ozbiljne kaznu za trgovinu drogom, kao ni činjenica da ubijaju stotine tuđih života, jer, na kraju krajeva, oni na tome dobro zarađuju.

Aljona Rakitina,