Let u kosmos utiče na anatomiju čoveka

Ljudi će na Mars moći da polete mnogo pre nego za dvadeset godina. Pritom će najbližem kosmičkom susedu Zemlje – našem prirodnom satelitu Mesecu – takođe biti posvećena pažnja. Po mišljenju direktora Instituta za medicinsko-biološke probleme RAN Igora Ušakova, naseljena baza na Mesecu moći će da posluži kao svojevrsna međustanica za privremeni boravak posade pilotiranih kosmičkih brodova koji se vraćaju iz dalekog kosmosa. Ali ovde postoji problem: kosmička radijacija od koje treba tražiti zaštitu.

Po rečima naučnika, postojeće metode za zaštitu od radijacije – materijom, rastojanjem i vremenom – nemaju većeg efekta, kako na površini Meseca, tako i u otvorenom kosmosu. Ako je zadat cilj da se leti dalje i duže, vreme zračenja neće moći da se smanji. Udaljenost od izvora zračenja takođe može da varira, ona ne može uvek tačno da se izračuna. A materija koja se koristi za usporavanje kosmičkih zraka može da stvara sekundarno beta i gama zračenje i može biti opasnija od primarne bujice protona.

U određenim slučajevima za zaštitu od kosmičkih zraka i sunčane radijacije moći će da se koriste farmakohemijske materije.

Dok se radi na inovacijama punom parom se vrši priprema za godišnju ekspediciju na MKS kosmonauta Roskosmosa Mihaila Kornijenka i astronauta NASA Skota Kelija. Na brodu će u otvorenom kosmosu biti obavljena 22 istraživanja i eksperimenta.

Među ovim eksperimentima se posebno izdvajaju dva – „Fluid Šifts“ i „Poljski test“. „Fluid Šifts“ je potpuno nov kompleks istraživanja funkcionalnih i strukturnih promena u očima kosmonauta usled povećanja pritiska u lobanji za vreme leta i boravka u uslovima smanjene gravitacije. Po zvaničnim podacima kod 29-60% američkih astronauta posle leta u kosmos zapažaju se promene u anatomiji oka. Ranija ispitivanja očiju kosmonauta vršile su ruske i zajedničke međunarodne istraživačke grupe. Međutim, prvi put će biti ispitan uticaj efekta kretanja tečnosti u organizmu (odatle potiče i engleski naziv eksperimenta)

„Poljski test“ koji za cilj takođe ima istraživanje uticaja uslova leta na organizam kosmonauta vrši se od 2013. godine. Naučnici se nadaju da će u toku ovih ispitivanja shvatiti promene mehanizma kretanja čoveka koji se vratio iz kosmosa, da će saznati u kom roku se kompenzuju. Posmatranja ruskih istraživača svedoče o tome da period adaptacije na bestežinsko stanje može da traje od nekoliko sati do nekoliko nedelja. Međutim, adaptacija posle leta je uvek intenzivnija nego prilikom leta.

Godišnji let predstavlja odličnu mogućnost za praćenje uticaja dugog boravka na čovekov organizam u uslovima, koji se razlikuju od zemaljskih.

Ovi eksperimenti će se vršiti zajedno s američkom stranom, što po mišljenju Ušakova govori o tome da ekonomske i političke sankcije koje je Zapad uveo protiv Rusije ne utiču na saradnju u ovoj oblasti.

Vladimir Kultigin,