Лет у космос утиче на анатомију човека

Људи ће на Марс моћи да полете много пре него за двадесет година. Притом ће најближем космичком суседу Земље – нашем природном сателиту Месецу – такође бити посвећена пажња. По мишљењу директора Института за медицинско-биолошке проблеме РАН Игора Ушакова, насељена база на Месецу моћи ће да послужи као својеврсна међустаница за привремени боравак посаде пилотираних космичких бродова који се враћају из далеког космоса. Али овде постоји проблем: космичка радијација од које треба тражити заштиту.

По речима научника, постојеће методе за заштиту од радијације – материјом, растојањем и временом – немају већег ефекта, како на површини Месеца, тако и у отвореном космосу. Ако је задат циљ да се лети даље и дуже, време зрачења неће моћи да се смањи. Удаљеност од извора зрачења такође може да варира, она не може увек тачно да се израчуна. А материја која се користи за успоравање космичких зрака може да ствара секундарно бета и гама зрачење и може бити опаснија од примарне бујице протона.

У одређеним случајевима за заштиту од космичких зрака и сунчане радијације моћи ће да се користе фармакохемијске материје.

Док се ради на иновацијама пуном паром се врши припрема за годишњу експедицију на МКС космонаута Роскосмоса Михаила Корнијенка и астронаута НАСА Скота Келија. На броду ће у отвореном космосу бити обављена 22 истраживања и експеримента.

Међу овим експериментима се посебно издвајају два – „Флуид Шифтс“ и „Пољски тест“. „Флуид Шифтс“ је потпуно нов комплекс истраживања функционалних и структурних промена у очима космонаута услед повећања притиска у лобањи за време лета и боравка у условима смањене гравитације. По званичним подацима код 29-60% америчких астронаута после лета у космос запажају се промене у анатомији ока. Ранија испитивања очију космонаута вршиле су руске и заједничке међународне истраживачке групе. Међутим, први пут ће бити испитан утицај ефекта кретања течности у организму (одатле потиче и енглески назив експеримента)

„Пољски тест“ који за циљ такође има истраживање утицаја услова лета на организам космонаута врши се од 2013. године. Научници се надају да ће у току ових испитивања схватити промене механизма кретања човека који се вратио из космоса, да ће сазнати у ком року се компензују. Посматрања руских истраживача сведоче о томе да период адаптације на бестежинско стање може да траје од неколико сати до неколико недеља. Међутим, адаптација после лета је увек интензивнија него приликом лета.

Годишњи лет представља одличну могућност за праћење утицаја дугог боравка на човеков организам у условима, који се разликују од земаљских.

Ови експерименти ће се вршити заједно с америчком страном, што по мишљењу Ушакова говори о томе да економске и политичке санкције које је Запад увео против Русије не утичу на сарадњу у овој области.

Владимир Култигин,