Patrijarh Irinej nije dobio poziv da poseti Franciska, pa poziv nije ni mogao prihvatiti

Sva internet-izdanja beogradskih i novosadskih medija prenela su delove iz intervjua zrenjaninskog biskupa dr Ladislava Nemeta, objavljenog 10. avgusta ove godine u novosadskom „Dnevniku” (str. 7) pod naslovom „Patrijarh prihvatio poziv da poseti papu Franju”.
       
Da bi iskonstruisao tvrđenje iz citiranog naslova, zrenjaninski biskup se priseća razgovora između Patrijarha srbskog Irineja i Nadbiskupa Dominika Mambertija, održanog pre mesec i po dana u Patrijaršiji u Beogradu, uz učešće članova Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve i drugih srbskih episkopa, među njima i potpisnika ovih redaka, kao i članova pratnje monsinjora Mambertija, među njima i biskupa Nemeta.
       
Pre nego što kažem nekoliko reči o tom razgovoru, podsetićemo ukratko na posetu nadbiskupa Mambertija Srbiji.
       
Dakle, nadbiskup Dominik Mamberti, sekretar države Vatikan za odnose sa drugim državama, učinio je, od 27. juna do 1. jula 2014. godine, zvaničnu posetu Republici Srbiji.
       
Već prvog dana posete susreo se sa svojim domaćinom, prvim potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Republike Srbije, Ivicom Dačićem. Tom prilikom je, uz razmenu mišljenjâ o pitanjima od zajedničkog interesa, obostrano ocenjeno da su odnosi između dve države dobri i, u skladu sa ciljem posete, potpisan je sporazum o saradnji u oblasti visokog obrazovanja, što je važan korak u bilateralnim odnosima, koji stvara okvire za dalju saradnju.
       
Usledili su, potom, susreti sa predsednikom Republike Tomislavom Nikolićem i predsednicom Skupštine Srbije, Majom Gojković.
       
Jasno je da je nadbiskup Mamberti, kao zvaničnik svoje države, bio u zvaničnoj poseti isključivo Republici Srbiji i njenim najvišim predstavnicima. S obzirom na to da je poseta zvaničnika države koja ima veoma malu teritoriju, ali ima specifično veliki uticaj u globalnom okviru, usledila posle jedanaest godina, i da je potpisan sporazum od dalekosežnog uticaja, svakako je njen značaj veliki.
       
Kao znak uvažavanja većinske Crkve i njenog poglavara, u programu posete nadbiskupa Mambertija je bio i kurtoazni susret sa Patrijarhom srbskim Irinejem i Svetim Sinodom, koji se dogodio 30. juna u Patrijaršiji u Beogradu.
       
U srdačnom neformalnom razgovoru obe strane su istakle potrebu daljeg unapređivanja odnosâ i saradnje između dveju Crkava, Pravoslavne i Rimokatoličke. Bilo je reči i o potrebi i korisnosti bilateralnih susreta na visokom i najvišem nivou, ali sekretar Svete Stolice za odnose sa državama nije uručio nikakav „istorijski poziv“ pape Franje Patrijarhu i članovima Svetog Sinoda da posete Vatikan.
       
Pošto nije bilo poziva, nije moglo biti ni odziva, tako da samo zrenjaninski biskup zna kako su se patrijarh Irinej i članovi Svetog Sinoda saglasili da „do te posete svakako treba doći” i kakvi su to „diplomatski pregovori oko načina organizovanja ove posete” o kojima u Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi niko ni pojma nema.
       
Zna se, uostalom, kako se uručuju takvi pozivi. Zna se i to da zvanični papski poziv biva uručen tek kada je sve unapred dogovoreno i kada je potvrdan odgovor izvesnost. Tu nema veresije ni „igre na sreću”, osim, možda, u mašti gospodina biskupa, koji, gle čuda, uporno, iz inata ili iz nekih drugih pobuda, pokazuje da ima opsesivnu potrebu da se bavi Srbskom Pravoslavnom Crkvom i da joj deli lekcije.
       
Njegove dalje opservacije o crkveno-političkom i ekumenskom značaju takve posete potpuno su bespredmetne. Verovatno je pravi cilj njegovog rašomonskog ekskursa da nanese još jednu uvredu Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi, njenom poglavaru i celom srbskom narodu, poredeći nas sa decom iz zabavišta, koja sve rade „iz inata”.
       
Ako su inat, iracionalnost i neodgovornost u reči i na delu tipične za „nas u Srbiji”, kako neukusno, a ne duhovito, insinuira biskup Nemet, onda ga valja podsetiti na reči njegovoga i našega Spasitelja: „Lekaru, izleči samoga sebe!”
       
Ovde ne bih ulazio u unutrašnja pitanja Rimokatoličke Crkve u Srbiji o kojima takođe ima reči u intervjuu dr Nemeta mada ostaje nejasno kako eventualnim uspostavljanjem zasebnih - i to „nacionalnih”! - biskupskih konferencija Srbije, Crne Gore, Makedonije i Kosova (!) ne bi bio prejudiciran status Kosova i Metohije, srpske pokrajine koju Vatikan ne priznaje kao državu.
       
Nije zgoreg postaviti pitanje: u čije ime biskup Nemet nastupa u javnosti? Ko ga je ovlastio da medijima plasira svoja viđenja i tumačenja, pritom neutemeljena? Srbska Pravoslavna Crkva sigurno ne! Ona ima svoje službe i lica odgovorna za opštenje sa javnošću, te joj ovakve usluge nadobudno i nametljivo uslužnog gospodina biskupa nisu potrebne. Istovremeno, ni Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi ni javnosti u Srbiji nije znano da on vrši dužnost glasnogovornika ovdašnje biskupske konferencije, a još manje nuncijature u Beogradu.
       
Da nije možda „slobodni strelac”, kakvih i mi imamo? (Tu ne mislim samo na vajne „analitičare” nego, nažalost, i na pojedince iz naše Crkve.) Ili je, ne daj Bože, „izvođač radova” za račun nama nepoznatih, a ipak naslutivih činilaca? Bog jedini zna!
       
U svakom slučaju, dijalog i saradnja među Crkvama neće biti dovedeni u pitanje zbog senzacionalističkih javnih istupanja biskupa dr Nemeta, kontraproduktivnih upravo za ono za što se on verbalno i formalno zalaže. Pritom očigledno nije svestan opasnosti da samoga sebe može - zadugo, ako ne i trajno - isključiti iz dijaloga koji traje uprkos mnogim iskušenjima i preprekama.
       
Episkop bački dr Irinej, Portparol Srpske Pravoslavne Crkve