Kremlj, CIA i bitka za "Doktora Živaga"

Kako piše „Vašington post„ ( Washington Post ), ovo istaržipvanje je bilo preduzeto sa ciljem da se osvetli uloga CIE u rasturanju Pasternakovog  romana  „Doktor Živago„ na teritoriji Sovjetskog  Saveza.

Podsećamo da  je ne tako davno, u aprilu tekuće godine,CIA  učinila dostupnim javnosti 99 tajnih  arhivskih materijala koji su se odnosila na Borisa Pasternaka.

Upoznavanje s tim dokumentima omoguaćva  da se sazna  kakvu je uloga imala  vodeća  svetska  obaveštajna  službu u rasturanju tiraža “Doktora Živaga„ po SSSR-u.

Iz tih dokumenata  CIE  može se videti da je  najpre neki agent   britanske  obaveštajne službe  1957. g. fotogarafisao  originalni tekst romana.  U belešci operativca  CIE datiranoj 2. aprila 1958.g. se navodi da je MI6 dostavila Amerikncima   kopiju romana  obima 433 stranice prekucanog na pisaćoj mašini. U toj belešci se u izdvojenom odeljku ističe kako  „Britanci odobravaju da se Pasternakova knjiga  iskoristi u antisosvjetskoj propagandi i nude  svaku moguću pomoć  u ostvarivanju tog cilja“.

U dokumentu je izražena zajednička bojazan Amerikanca i Britanaca  da  bi većina tih knjiga moga dopsti  u ruke cenzure, pa se stoga prepručuje da  se „Živago„ rastura korišćenjem usluga  odabranih putnika koji budu odlazili   u „predele   iza gvozdene zavese„.

U  jednom drugom dokumentu  se ocenjuje da je Pasternakov  roman“ najznačajnije književno delo od  svih  koja stižu iz sovjetskog bloka.“

Saradnici CIE ne skrivaju svoja ushićenja    „Doktorom Živagom „ zato što „poseduje  ogromni  propagandni potencijal i to ne samo zahvaljujući umetničkoj vrednosti  koja pbuđuje misli i emocije   čitalaca, nego i načinom i prilikama u kojima je delo objavljeno.“

Samim tim što delo „jednog od najvećih živih ruskih pisaca„ ne može biti publikovano u sopstvenoj  zemlji,  mora  poslužiti kao povod   sovjetskim građanima   da razmišljaju o tome „da nešto nije u redu sa njihovom  vladom „, glavna je poruka rukovodstva CIE koje je odlučili da roman „Doktor Živago“ ne samo objavi, nego da ga u što većem tiražu i rastura po Sovjetskom Savezu,zaključuje  se u knjizi  Pitera Fina i Petre Kuve koja će se pod naslovom „Istorija Živago:Kremlj,Cia i bitka za  zabranjenu knjigu“ naredne sedmice pojaviti u knjižarskim izlozima u SAD.


Branko Rakočević