Projekat destrukcije 8. deo

Informaciona agresija Danas se vodi pravi rat. Neprijateljske informacione snage uništavaju našu zemlju više nego što su to nekada činile horde tuđih vojnika. Informaciono bombardovanje uništava svest stanovništva. Ni Hitler nije mogao da svest čoveka samelje u prah onako, kako to danas čini zapad. Konačan cilj je — ukloniti i samu mogućnost da se pojave grupe ljudi koje su ujedinjene oko bilo čega drugog, osim ličnih interesa. U budućnosti, Rusija mora postati zemlja pojedinaca-egoista, odsečenih od religioznih i kulturnih korena, orijentisanih samo na potrošnju. Kod čoveka mora nestati pojam o poštenju, savesti, Otadžbini, dugu, patriotizmu. Narod pretvaraju u cev, čija je suština postojanja svedena na jedno — propuštati kroz sebe sve veću bujicu robe. Manipulišući svešću izvrgavanjem ruglu istorije, kulture, vere i tradicije i podstičući potrošački egoizam, čoveka odsecaju od korena. Sve se to radi u obliku zabave, prikrivajući opasnu suštinu. Ishod je jedan — zapadni osvajači postaju gospodari situacije. U svim okupiranim gradovima, na glavnim zdanjima i centralnim trgovima viju se zastave pobednika — brendovi korporacija i monopolista. Hrišćanski simboli su potisnuti paganskim. Danas su napadnute sve teritorije bivšeg SSSR. Tradicionalna vlast, osnovana na uverenju i prinudi, ne poseduje znanja, tip razmišljanja i tehnologije koje su neophodne za manipulaciju. Oni su nezaštićeni od ideoloških napada i zato liče na opkoljen grad kome su vrata otvorena. Stanovništvo, vaspitano u duhu sovjetske vlasti, utemeljene na uverenju i prinudi, ne poseduje zaštitni mehanizam. Neprijatelj raspolaže znanjima, tipom mišljenja i tehnologijama neophodnim za manipulaciju. Kao rezultat toga, stanovništvo je postalo bespomoćna žrtva agresora. Manipulacija svešću je moguća kada je čovek ubeđen da on sam, slobodno i bez pritiska bira svoje lično ponašanje. Cilj manipulljcije je — uvođenje onih želja koje stimulišu delovanje u interesu manipulatora a ne u cilju svojih realnih interesa. Takva manipulacija je uvek prikrivena i njena obavezna maska je mit o političkoj slobodi. Istorija perestrojke — to je istorija manipulacije. Kada je počela perestrojka, mase nisu bile imune na manipulacije. Danas se imunitet odražava u društvenoj apatiji. Sovjetski ljudi, koji nisu bili navikli da javno iznose svoje mišljenje, bili su lak plen raznih vrsta prevaranata. Na ljude navikle na dozirane informacije, obrušile su se bujice senzacija, razotkrivanja, ispovesti, pokajanja itd. Cela zemlja je, zalepivši se za televizor, kao začarana pratila igrane spektakle. Setite se koliku su publiku okupljali prenosi kongresa KPSS, ali ko se još seća sadržaja tih gromkih izjava i senzacionalnih otkrića? Mi se ničega ne možemo setiti zato što su nama manipulisali. Situaciju je otežavala činjenica da su se ljudi sećali komunističkih zločina. Na toj osnovi, u godinama hladnog rata u svesti naroda je o zapadu stvorena čvrsta mitska slika pozitivnog heroja. O svojoj zemlju je izgrađena slika čudovišta. Takve slike su uništile celovit pogled na svet, i čovek je postao nalik brodu koji je izgubio svaki orijentir. Reakcija na to je bila narastajuća apatija za sve događaje koji imaju političku konotaciju. Drugim rečima, stanari kuće su postali ravnodušni prema sudbini kuće u kojoj žive. Mase su upale u duboku socijalnu komu. S druge strane, potpuna ravnodušnost se može shvatiti i kao oblik zaštite od spoljnih uticaja. Ako svest spava, neprijatelj će teško moći da podstakne mase da štite "slobodu i ravnopravnost". Na prvoj liniji napada našao se ruski informativni prostor koji je postao prezasićen proizvodima koji od čoveka prave zombija, odsecajući ga od svojih korena. Nedostatak ideologije je taj zadatak činio još jednostavnijim. Stanovništvu samo što nisu eksplicitno govorili: budi nemoralan. Gledaocima su prikazivali sapunice u kojima se glavni junak ponašao nemoralno. Ljudima su pevali pop muziku i šansone, gde se nemoral prikazivao na omladini atraktivan način. Masa je nesvesno imitirala razuzdanost koja je bila prikazivana u privlačnom svetlu. Istovremeno je vršen i napad na jezik. Posebno se aktivno radilo na još neformiranoj svesti mladih. Pod izgovorom mode, u okviru specijalno dizajnirane subkulture, stvarao se poseban sleng. Vrlo neprimetno je reč "savest" zamenjena rečju "komplikovano". Na sličan način su se pojavili pojmovi "seksualno oslobođena" umesto "besramna", "kiler" umesto "ubica", "putana" umesto "prostitutka" i tako dalje. Novojezik je popunio informativni prostor. To je bio pravi napad, osmišljen od strane super-profesionalaca. Tukli su po ključnim mestima, i ljudi se nisu mogli zaštititi od tih napada. Čak i oni najpametniji su bili nemoćni protiv ovih tehnologija. Sovjetsku inteligenciju su vrteli oko malog prsta lepim rečima tipa "sloboda misli", "sloboda savesti" itd. Računalo se da će u praksi to rezultirati beskrupuloznim načinom razmišljanja u okvirima korisno- nekorisno. Nekim pojmovima, koji su prvobitno imali različita značenja počeli su da sužavaju značenje na jedno, koje je uvek imalo negativan akcenat. Ljubav je postala sinonim za seks, a reči "razvratan" i "raspusan" su potpuno nestale iz rečnika mladih, da bi bile zamenjene rečima "emancipovan" i "napredan". Danas se niko ne seća šta je to ljubav. Svi pod time podrazumevaju odnos. Ljudi zaboravljaju da sam po sebi odnos bez ljubavi predstavlja smrtni greh - blud. Ljubav – je nešto najveće što postoji u čoveku. Bog – to je ljubav. «Ako jezike čovječije i anđeoska govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako razdam sve imanje svoje i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikada ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.» (1 Kor. 13, 1-8). Druga linija napada je bila - dovođenje zemlje do privrednog bankrota. Strategija tog napada je zasnovana na mitu da tržišna ekonomija predstavlja put ka izobilju za sva vremena i sve narode. Mit o dobrobiti tržišne ekonomije učvrstio se u našim glavama jer je smišljeno negovan tokom dugog vremena. Nikakvi razumni argumenti ovde nisu delovali. Tržište, to je — dobro, i to je sve. Zapad lepo živi zato što je tamo prisutno tržište. Mi isto to želimo, znači, takođe nam je potrebno tržište. I to je cela logika. Zapazimo ovde da narod nije znao kako izgleda realan život zapada. Oni su dobijali informacije iz blistavih časopisa i holivudskih filmova. U većini slučajeva to je bio samo san. Bioskop je odražavao kako je zapadno društvo želelo da živi, a ne kako je ono realno živelo. Ali sovjetski narod je tu informaciju prihvatao kao dokumentarnu. Otpočela je perestrojka. Prvi koraci u tržišnom pravcu predstavljali su totalnu pljačku. Narodne mase su naglo siromašile, ali nisu roptale, zato što su aktivirani unapred pripremljeni mitovi. S jedne strane, govorilo se, treba se pritrpeti, kao što se pretrpi vakcinisanje. Tobože, ako želimo da živimo dobro, neophodno je proći fazu divljeg kapitalizma. S druge strane, uveravali su nas, da je sve ovo bolje, nego povratak na prošlo (paralelno se izgrađivao mit o prokletoj prošlosti i mit o «svetlom» zapadu). Socijal-darvinizam je naučno opravdavao pljačkanje slabijih. Čike pametnog izgleda su nam sa ekrana i novinskih listova objašnjavale, kao maloj deci, da se ljudsko društvo u suštini ni po čemu ne razlikuje od životinjskog, i da zbog toga treba da živimo na isti način kao i životinje. Učili su nas da jači imaju legalno pravo na pljačkanje slabijih, i da za to ne treba da osećaju grižu savesti. Bojažljive sumnje u ispravnost takvog prava su gušene tvrdnjama da tako žive životinje, što znači da je sve ispravno. Danas nam ovo izgleda, blago govoreći, čudno, ali tada je sve izgledalo normalno. Suština zaključaka svodila se na to da ljudi moraju podražavati životinje, jer je to jedini put ka sreći. Da bi se izjednačili sa životinjskim svetom, potrebna je konkurencija u kojoj preživljava jači. Kada se jači nasite, iza njih će ostati mrvice, i oni slabiji koji su preživeli, dobijaju mogućnost da se koriste tim «blagom». Posle toga će početi normalan kapitalizam, i svi mi ćemo živeti kao na zapadu. Ljudi su ponovo poverovali i ponovo počeli da čekaju. Obratite pažnju — da čekaju mrvice. Odrasli, normalni, zreli ljudi su čekali, kada će ih konačno opljačkati, da bi zatim počeli normalno da žive od tuđih mrvica. I to nikoga nije uznemiravalo. Ljudi su toliko bili sluđeni, da su izgubili svaku sposobnost za razmišljanje. Niko se nije sećao onoga što je bilo dobro, na primer, da su se ranije stanovi delili besplatno, a da su ljudi pisali žalbe, revoltirani zbog lošeg krečenja. Ako bi danas nekome besplatno dali stan, i to ne samo loše okrečen, već, na primer, bez jednog zida i sa rupom na plafonu, on bi umro od sreće. Ali niko se nije sećao ni besplatnih stanova, ni putnih naloga. Svi su se sećali samo onoga što je bilo loše. Zapamtite ovu epizodu kao najživopisniji pokazatelj manipulacije svešću. Ubuduće će vam ovo omogućiti da se zaštitite od sličnih napada.