Пројекат деструкције 8. део

Информациона агресија Данас се води прави рат. Непријатељске информационе снаге уништавају нашу земљу више него што су то некада чиниле хорде туђих војника. Информационо бомбардовање уништава свест становништва. Ни Хитлер није могао да свест човека самеље у прах онако, како то данас чини запад. Коначан циљ је — уклонити и саму могућност да се појаве групе људи које су уједињене око било чега другог, осим личних интереса. У будућности, Русија мора постати земља појединаца-егоиста, одсечених од религиозних и културних корена, оријентисаних само на потрошњу. Код човека мора нестати појам о поштењу, савести, Отаџбини, дугу, патриотизму. Народ претварају у цев, чија је суштина постојања сведена на једно — пропуштати кроз себе све већу бујицу робе. Манипулишући свешћу извргавањем руглу историје, културе, вере и традиције и подстичући потрошачки егоизам, човека одсецају од корена. Све се то ради у облику забаве, прикривајући опасну суштину. Исход је један — западни освајачи постају господари ситуације. У свим окупираним градовима, на главним здањима и централним трговима вију се заставе победника — брендови корпорација и монополиста. Хришћански симболи су потиснути паганским. Данас су нападнуте све територије бившег СССР. Традиционална власт, основана на уверењу и принуди, не поседује знања, тип размишљања и технологије које су неопходне за манипулацију. Они су незаштићени од идеолошких напада и зато личе на опкољен град коме су врата отворена. Становништво, васпитано у духу совјетске власти, утемељене на уверењу и принуди, не поседује заштитни механизам. Непријатељ располаже знањима, типом мишљења и технологијама неопходним за манипулацију. Као резултат тога, становништво је постало беспомоћна жртва агресора. Манипулација свешћу је могућа када је човек убеђен да он сам, слободно и без притиска бира своје лично понашање. Циљ манипулљције је — увођење оних жеља које стимулишу деловање у интересу манипулатора а не у циљу својих реалних интереса. Таква манипулација је увек прикривена и њена обавезна маска је мит о политичкој слободи. Историја перестројке — то је историја манипулације. Када је почела перестројка, масе нису биле имуне на манипулације. Данас се имунитет одражава у друштвеној апатији. Совјетски људи, који нису били навикли да јавно износе своје мишљење, били су лак плен разних врста превараната. На људе навикле на дозиране информације, обрушиле су се бујице сензација, разоткривања, исповести, покајања итд. Цела земља је, залепивши се за телевизор, као зачарана пратила игране спектакле. Сетите се колику су публику окупљали преноси конгреса КПСС, али ко се још сећа садржаја тих громких изјава и сензационалних открића? Ми се ничега не можемо сетити зато што су нама манипулисали. Ситуацију је отежавала чињеница да су се људи сећали комунистичких злочина. На тој основи, у годинама хладног рата у свести народа је о западу створена чврста митска слика позитивног хероја. О својој земљу је изграђена слика чудовишта. Такве слике су уништиле целовит поглед на свет, и човек је постао налик броду који је изгубио сваки оријентир. Реакција на то је била нарастајућа апатија за све догађаје који имају политичку конотацију. Другим речима, станари куће су постали равнодушни према судбини куће у којој живе. Масе су упале у дубоку социјалну кому. С друге стране, потпуна равнодушност се може схватити и као облик заштите од спољних утицаја. Ако свест спава, непријатељ ће тешко моћи да подстакне масе да штите "слободу и равноправност". На првој линији напада нашао се руски информативни простор који је постао презасићен производима који од човека праве зомбија, одсецајући га од својих корена. Недостатак идеологије је тај задатак чинио још једноставнијим. Становништву само што нису експлицитно говорили: буди неморалан. Гледаоцима су приказивали сапунице у којима се главни јунак понашао неморално. Људима су певали поп музику и шансоне, где се неморал приказивао на омладини атрактиван начин. Маса је несвесно имитирала разузданост која је била приказивана у привлачном светлу. Истовремено је вршен и напад на језик. Посебно се активно радило на још неформираној свести младих. Под изговором моде, у оквиру специјално дизајниране субкултуре, стварао се посебан сленг. Врло неприметно је реч "савест" замењена речју "компликовано". На сличан начин су се појавили појмови "сексуално ослобођена" уместо "бесрамна", "килер" уместо "убица", "путана" уместо "проститутка" и тако даље. Новојезик је попунио информативни простор. То је био прави напад, осмишљен од стране супер-професионалаца. Тукли су по кључним местима, и људи се нису могли заштитити од тих напада. Чак и они најпаметнији су били немоћни против ових технологија. Совјетску интелигенцију су вртели око малог прста лепим речима типа "слобода мисли", "слобода савести" итд. Рачунало се да ће у пракси то резултирати бескрупулозним начином размишљања у оквирима корисно- некорисно. Неким појмовима, који су првобитно имали различита значења почели су да сужавају значење на једно, које је увек имало негативан акценат. Љубав је постала синоним за секс, а речи "развратан" и "распусан" су потпуно нестале из речника младих, да би биле замењене речима "еманципован" и "напредан". Данас се нико не сећа шта је то љубав. Сви под тиме подразумевају однос. Људи заборављају да сам по себи однос без љубави представља смртни грех - блуд. Љубав – је нешто највеће што постоји у човеку. Бог – то је љубав. «Ако језике човјечије и анђеоска говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу. Не радује се неправди, а радује се истини. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никада не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.» (1 Кор. 13, 1-8). Друга линија напада је била - довођење земље до привредног банкрота. Стратегија тог напада је заснована на миту да тржишна економија представља пут ка изобиљу за сва времена и све народе. Мит о добробити тржишне економије учврстио се у нашим главама јер је смишљено негован током дугог времена. Никакви разумни аргументи овде нису деловали. Тржиште, то је — добро, и то је све. Запад лепо живи зато што је тамо присутно тржиште. Ми исто то желимо, значи, такође нам је потребно тржиште. И то је цела логика. Запазимо овде да народ није знао како изгледа реалан живот запада. Они су добијали информације из блиставих часописа и холивудских филмова. У већини случајева то је био само сан. Биоскоп је одражавао како је западно друштво желело да живи, а не како је оно реално живело. Али совјетски народ је ту информацију прихватао као документарну. Отпочела је перестројка. Први кораци у тржишном правцу представљали су тоталну пљачку. Народне масе су нагло сиромашиле, али нису роптале, зато што су активирани унапред припремљени митови. С једне стране, говорило се, треба се притрпети, као што се претрпи вакцинисање. Тобоже, ако желимо да живимо добро, неопходно је проћи фазу дивљег капитализма. С друге стране, уверавали су нас, да је све ово боље, него повратак на прошло (паралелно се изграђивао мит о проклетој прошлости и мит о «светлом» западу). Социјал-дарвинизам је научно оправдавао пљачкање слабијих. Чике паметног изгледа су нам са екрана и новинских листова објашњавале, као малој деци, да се људско друштво у суштини ни по чему не разликује од животињског, и да због тога треба да живимо на исти начин као и животиње. Учили су нас да јачи имају легално право на пљачкање слабијих, и да за то не треба да осећају грижу савести. Бојажљиве сумње у исправност таквог права су гушене тврдњама да тако живе животиње, што значи да је све исправно. Данас нам ово изгледа, благо говорећи, чудно, али тада је све изгледало нормално. Суштина закључака сводила се на то да људи морају подражавати животиње, јер је то једини пут ка срећи. Да би се изједначили са животињским светом, потребна је конкуренција у којој преживљава јачи. Када се јачи насите, иза њих ће остати мрвице, и они слабији који су преживели, добијају могућност да се користе тим «благом». После тога ће почети нормалан капитализам, и сви ми ћемо живети као на западу. Људи су поново поверовали и поново почели да чекају. Обратите пажњу — да чекају мрвице. Одрасли, нормални, зрели људи су чекали, када ће их коначно опљачкати, да би затим почели нормално да живе од туђих мрвица. И то никога није узнемиравало. Људи су толико били слуђени, да су изгубили сваку способност за размишљање. Нико се није сећао онога што је било добро, на пример, да су се раније станови делили бесплатно, а да су људи писали жалбе, револтирани због лошег кречења. Ако би данас некоме бесплатно дали стан, и то не само лоше окречен, већ, на пример, без једног зида и са рупом на плафону, он би умро од среће. Али нико се није сећао ни бесплатних станова, ни путних налога. Сви су се сећали само онога што је било лоше. Запамтите ову епизоду као најживописнији показатељ манипулације свешћу. Убудуће ће вам ово омогућити да се заштитите од сличних напада.