Pedofilija u EU ili kriza evropskih mozgova

Na pozadini finansijske krize u EU nije tako primetno drugo krizno zaoštravanje u umovima evropskih žitelja, pa čak i državnih poslenika. Evo primera: samo krajem oktobra u švedskom gradu Falun sud je izrekao razne presude protiv 23 žene odjednom, uzrasta od 38 do 70 godina, za aktivno učešće u mreži pedofila i širenju dečije pornografije. A bukvalno nekoliko dana kasnije Stejtdepartnment SAD uključio je italijanskog premijera Silvija Berluskonija, poznatog ljubitelja mladih devojaka, u crni spisak persona vezanih za trgovinu ljudima i podsticanje maloletničke prostitucije. Izgleda da nema ništa zajedničko između ta dva događaja. Ispostavlja se da ih objedinjuje ne samo vremenski period.

Po mišljenju politikologa, sociologa i psihologa, međunarodna zajednica posmatra opšti evropski proces degradacije morala. Po raznim ocenama u seks-biznis u zemljama EU uključeno je od 150 do 250 hiljada maloletnih, njihov broj se uvećava. Jasnu statistiku nemoguće je navesti. Policija evropskih država svake godine sprovodi po 5-6 masovnih operacija oduzimanja neverovatne količine bajtova dečije pornografije, broj uhapšenih se meri stotinama i takođe raste iz godine u godinu. Među uhapšenima figuriraju ugledni očevi porodica, majke, blagorodne bake i deke.

Gubitak moralnih orijentira, smatraju eksperti, dovodi do toga da u masovnoj evropskoj svesti postepeno prestaju da se identifikuju dobro i zlo. Ovaj proces razlaganja se prikriva lažnom idejom svedozvoljene demokratije i tobože ljudskih vrednosti. Generalni direktor Centra za političku konjukturu Sergej Mihejev u intervjuu za našu radiostanicu je istakao:

Što se tiče pedofilije, na primer, sasvim je jasno da je to jedan od glavnim trendova razvoja evropske demokratije u oblasti morala. Može se sasvim sigurno reći – za neko vreme biće postavljeno pitanje o legalizaciji pedofilije, pri čemu će se prikrivati ničim drugim do pravima deteta. Pravima deteta na određenje, takoreći, sopstvenog života, na pravo da imaju odgovarajuće odnose sa odraslima i slično.

Naravno, ne može se tvrditi da se Evropa bori protiv pedofilije mlako, ograničavajući se tek sprovođenjem operacija na oduzimanju dečije pornografije i hapšenju učesnika pornografskih mreža. U Francuskoj, na primer, već za vreme Sarkozija, pedofilima su počeli da predlažu izbor između doživotne robije ili hemijske kastracije, u mnogim drugim zemljama, u istoj toj Švedskoj, u Danskoj, zakonodavstvo se prilično strogo odnosi prema svemu što je vezano za pedofiliju i dečiju prostituciju. Ipak dok se prosvećena Evropa podiže u borbu protiv poroka, njena hvaljena moralna razuzdanost bolno je udarila po najosteljivijem mestu Starog Sveta – po demografiji. Mladi evropljani ne žele da stvaraju porodice, zato traže nove ekstravagantne naslade. Po mišljenju eksperata, jedan od glavnih problema značajnog dela stanovnika najbogatijih zemalja Evrope je gubitak smisla bitisanja. Sergej Mihejev smatra da je to:

Odumiranje Evrope konstatuju praktično svi naučnici koji se bave ovim pitanjem. Ljudi ne žele da rađaju decu, jednostavno zato što je to nezgodno, zgodnije je posvetiti život beskrajnim zadovoljstvima. A ona, kao i svaki porok, imaju svojstvo da idu putem produbljivanja. Od pornografije ka dečijoj pornografiji, od homoseksualizma ka pedofiliji.

Stručnjaci smatraju da u čitavom svetu, između ostalog u Evropi, ljudi zaista bolesnih nema tako mnogo. Većini onih koji su otkriveni u tom groznom poslu imaju dijagnozu „stečena pedofilija“, koja, kako tvrde psihijatri, nije ništa drugo do produkt životne sredine.